Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке. 36 страница

Сење — Сењ

сепет — врста котарице, сандук (па отвори попете сепете — отвори закључане сандуке)

сепетли-сандук — сандук исплетен од прућа

сератлија — крајишник, граничар, коњаник

серашћер — главни заповедник над војском

сербес — без бриге

сердар — (у Црној Гори) нахијски старешина; (иначе) војнички старешина. „У Србији“ — каже Вук — „су отприје, под владом турском, сердари (по варошима) затворали Турке као муселими хришћане, а тако је по свој прилици досад било и у Босни. “

серџада — ћилим на коме се босих ногу седи и клања за време молитве

сехир — радозналост

сехир чинити — радознало разгледати

Сибињ — град, у јужном крају Ердеља (у Румунији)

Сибињанин Јанко — Јанош Хуњади (1387—1456). Прославио се у борбама против Турака. За малолетног краља Владислава, био је намесник у Угарској, а његов син Матија Корвин (краљ Матијаш) постао је угарски краљ.

Сибница — село у срезу космајском (у округу београдском)

сигурати — спремати: Сигурај ми господску вечеру

сидити — седети

сије — сија: Кад се смије — кâ да бисер сије

силај — појас за оружје; „силај је” — каже Вук — „двојак: један се опаше па се пиштољи и ножеви у њ задијевају, а у други се пиштољи метну па се објеси преко рамена као јанџик (и ово се у Хрватској зову свилаји)“.

силембе — појас на грудима

силени — силан

синија — низак сто за јело; велики дрвени суд

синџилат — потврда

синџилатити — потврдити

синџир — ланац

синџир-гвожђе — гвоздени ланац

сињи — суркаст, плав, модрикаст

сиротица — сироче: Заплакало девет сиротица

ситан ферман — наредба написана ситним словима

ситна књига — писмо писано ситним словима (в. бел. Е, 5)

Ситница — десна притока Ибра, извире на Косову

сјати — сјахати

сједати — посађивати: Сву господу за софру сједао

сјести (кога) — посадити

сјетовати — саветовати

Скадар — град у Албанији

скела — на води оно место где се превози преко ње; чамац којим се превози преко воде

скелеџија — човек који превози преко воде

Скендерија — земља око Скадра

скерлет — црвена тканина

скидати — (значи и: ) свлачити: Бајо скиде Бега Љубовића

скинути — (значи и: ) свући

скинути се (низ кулу) — сићи: Па се скиде низ бијелу кулу

скроб — ретка каша од брашна

Слани Камен — Сланкамен, место у Срему

служба — слава, крсно име: Службу служи славни кнез Лазаре

Смиљанић Илија — котарски јунак из XVII века. После смрти свога оца Петра Смиљанића (1648), као старешивна Буковчана храбро је војевао против Турака и добио од млетачких власти чин сердара. Убијен је из заседе у планини Вучјаку 1654, кад се враћао (заједно са Јанком Митровићем, оцем Стојана Јанковића) из једног похода на Лику и Крбаву.

снизак — низак

снимити — скинути

совра — трпеза

Сопоћани — манастир на извору Рашке, близу Новог Пазара, задужбина краља Уроша I, зидан од 1272. до 1276.

спаија — в. спахија

спахија — господар земље, власник који земљу издаје под закуп сељацима

спахилук — имање са кога је спахија (господар земље) добијао десетак

спендза — новци

Спреча — река која извире близу Зворника

спучавати — закопчавати

спуштити — спустити

Србадија — Срби

Србини — Срби

србињски — српски

Србљанин — Србин

Србљи — Срби

Србови — Срби

сретан — срећан

сретаоштина — сретање

сретњи — срећни

срида — средина

срића — срећа

срма — сребро

срмајли — од срме (сребра)

срмајли-марама — марама извезена сребром

срчали — стаклен

Сталаћ — градић у близини Крушевца, над ставама Јужне и Западне Мораве

Стамбол — Цариград

Стамбол-капија — цариградска врата, тј. врата кроз која је водио друм у Цариград (била тамо где је сада Народно позориште)

стамболија — стамболска, цариградска

стамбулија — в. стамболија

стамбулија поша — црни турбан, извезен златом, који су Турци носили око главе

Стара планина — источно од Ниша, на бугарској граници

Стари Влах — „планински предео у граничној области јужне и северне Србије, велика висија динарских површи и венаца између изворних кракова Рашке и Студенице на истоку и долине Лима и Дрине на западу, углавном у области око Увца, северно од Сјенице и у сливу Ариљске Моравице. “

Старина Новак — в. увод. III, 6

стариш — стари, старац

старославне (староставне) књиге — в. бел. Е, 4

стасити — стићи, приспети: У ријечи коју бесјеђаху али стаса од Хорвата Мато

стина — стена

стио — хтео

Стјепан херцег — Стјепан Вукчић Косача, господар хумске области од 1435. до 1466. Године 1448. узео је титулу херцег и по томе је његова област добила назив Херцеговина. Пред крај живота, 1462. почео је да ратује против Турака.

Стјепан цар — Душан (в. увод, III, 2)

стојни (столни) — престони (град који је престоница)

Столац — град у Херцеговини, између Мостара и Требиња

Столачко поље — карсно поље у Херцеговини

столица цара честитога — престоница

Стоморина — св. Марија (као Сутиван — св. Иван, Супетар — св. Петар)

стрилити — стрељати

стричевић — брат од стрица

стрмашце — стремен (в. узенгија)

струка — врста огртача

струн, струњав — од козје длаке

Студеница — манастир који је подигао Немања 1190, између Краљева и Рашке, на реци Студеници, у ибарској области

су — са: Су тридесет и четири друга

субаша — нижи полицијски чиновник („за времена дахијскога“ — каже Вук — „готово у свакоме селу у биоградском пашалуку био је начињен хан у коме је сједио субаша, који је чинио сељацима шта му је воља“)

судни часак — смрт

суђен ђувегија — младожења кога је судбина доделила девојци

сужан, сужањ — в. роб

сукобити — срести

Сулеман — Сулејман

суторина — (можда) морска со

Сухара планина — Суха планина, на југозападу од Косовске Митровице

сушњежица — суснежица

табор — логор, војска

таван — (значи и: ) спрат, кат: Кулу гради од двадест тавана

Тавнава — Тамнава, предео у сливу реке Тамнаве

тавни — тамни

тавница — таминца

тадај, таде — тада

тазе — свеж

таинџија — онај који се стастара о војничком хлебу

таки — одмах: Како с коња, таки за трпезу

таламбас — бубањ

Тале Личанин (од Орашца, Будалина) — велики турски јунак, (по предању) погинуо под Бањалуком у буни против Вуча-паше

Талија — Италија

талир — крупан сребрни новац

танчица (кула) — танана

таобор — в. табор

Тара — једна од двеју река од којих постаје Дрина

тарпош — врста женске капе (в. бел. Е, 75)

татар, татарин — гласоноша, гласник

татаранка (стрела) — татарска

Татомир (дели) — личност непозната историји (неки га доводе у везу са видинским царем Страцимиром)

тебека — теби

тевабије — пратња, свита

тева ме — те ће ме ваљда

тевећели — који је љубитељ чега (нећу тевећели — нећу без награде)

тê г — (у Хрватској) летина, усев

теке — тек (теке је због стиха)

Текија — црквица између Варадина и Карловаца

телал — гласник

телалити — објавити

тенеф — узица

тепелук — метални оков на јабуци малих пушака

тер, тере — те

терзија — кројач

теркија — каиши на задњем делу седла (за везивање ствари)

тестир — допуштење (је ли тестир — је ли слободно)

тети — хтети

тетриван — паланкин, врста носиљке

теферич — летњиковац, пољска кућа

тефтер — списак

тефтиш — ислеђење, испитивање (в. увод, III, 6)

тешко — (значи и: ) веома: И тешко се кнеже додворио

тлачити — газити

тимар — пољско имање, добро које су турски султани давали одличном војнику уз услов да на сваких 3000 аспри годишњег дохотка даје по једног коњаника и да сам иде у рат; одаја, соба

типница — врста путничке торбе

Тител — место у Бачкој, на ушћу Тисе у Дунав

тити (хтити) — хтети

титреике — ситни украси који трепере, шљокице

товар — 100 ока (у песмама најчешће означава неодређену велику количину)

товар блага — 100000 сребрних гроша, велика свота

Тодор од Задра — (можда) Тодор Кладнић, јунак из друге половине XVII века, (по Качићу) „дика Задра бијелога“

токе — врста сребрног (и месинганог) оклопа који је као украс спреда прикопчан; врста дугуљастих плочица, облика дугмета, које су спреда на долами пришивене; „(у Хрв. и Далм. )“ — каже Вук — „седам до девет сребрнијех колутова као гужве око ¼ аршина широке, које о пулчазима висе на ђечерми с лијеве стране низ прси, а кад се ђечерма спучи, онда стоје посред прсију“.

толковати — тумачити

Топал Каматар — личност непозната историји (можда: Топал-паша који је 1688. био турски заповедник код Бањалуке)

Топлица Милан — личност непозната историји (презиме по реци Топлици)

Топола — у доба I устанка село, данас варошица у Шумадији

топуз, топузина — буздован

Топчидер — данас предграђе Београда

требовати — бити потребан: Не би вама коњи требовали

требује — треба

трепетљика — танак метални листић

триест — тридесет

Троноша — манастир у области Лознице који је подигла Катарина, жена краља Драгутина

трупина (од наковња) — велики пањ у који је накован, утврђен

Трусина — висораван у Херцеговини

туг — коњски реп привезан на врху копља које се завршавало златном јабуком и било ношено пред пашама кад су путовали или у бој ишли

туде — туда

тулбента — женски покривач за главу

тулум, тулумина — мешина

тумбас — понтон, ломача: Добар тумбас ватре начините

туна — ту

Тупани — село у Херцеговини

турити (са коња) — оборити: Па га тури са коња ђогина

турити очи — погледати

Турћија — Турска

туцак — просјак (в. роб)

ћаба — муслиманска светиња у Меки (хришћанска у Јерусалиму)

ћар — корист, добит, трговина, зарада

ћарџија — трговац

ћеив, ћеиф — задовољство, добро расположење, радост

ћемер — златни појас: појас у коме се држи ушивен новац; ниска новаца златних или сребрних

ћемерли (лонџа) — на свод (дворана)

ћемер-ћуприја — мост на свод

ћерца — кћи

ћеса — кеса

ћесар — цар бечки

ћети — хтети

ћорда — сабља

ћоше — угао

ћузе-јемерлије — папуче

Ћуприлићи — презиме које су имала три велика везира у XVII веку: Мухамед (1585—1661), Ахмед (1630—1676), Мустафа (1689—1691)

ћурак — кожух, бунда, хаљина крзном постављена и оперважена (с рукавима)

ћустек — гвожђе, уже (којим се везују коњске ноге)

убав — леп

убитнути — побећи

увјеџбати — добро научити

уводити — уходити, разгледати

увришко — убрзо, одмах

угич — ован предводник

углати — угледати

Угрин — Мађар

уд — худ, зао

ударити под мач — посећи

Удбина — сада село на јужном крају Крбавског поља, а за време турског господства главно место личког санџака (тврђава и варош)

Удбиња — в. Удбина

удесити се — срести се, наћи се: Ако бог да те се удесимо

узавница — званица

узаптити руку — уздржати руку

узенгија — стремен (оно, на чему јахач држи ноге кад је у седлу)

узенђија — в. узенгија

уићи — ући

ујац — ујак

укинути с гласа — убити

уклоњати се — уклањати се

улева — плата

унапредак — унапред

Унгарија — Угарска

унгарски — угарски

унићи — ући

унка — хумка, гомила од земље или камења на гробу

ункаш — облучје на седлу

уострити — уоштрити, наоштрити се

у по подне — у подне

Урвина — измишљена планина (можда је ова реч направљена према речи Ровине, називу места где је Марко погинуо)

урметин — кукуруз

Урош царевић — в. увод, III, 2

усанути — усахнути: Десница ми не усала рука

устовати (свадбу) — уговорити

утва — дивља патка која има златно перје по трбуху

утећи — (значи и: ) претећи, престигнути: А кадар сам стићи и утећи

утина — сова

уфатити — ухватити

ухитити — ухватити

учити књигу — читати

учкур — гатњик. „Гатњик је” — каже Вук — „оплетен као узица (вунена и пртена), а учкур је од платна и на крајевима понајвише извезен златом. Гатњиц су у сењака, а учкури у варошана. “

фајда — корист, добит

фалити — хвалити

фатити — ухватити

фатити бакрачлијом — обости узенгијом

ферман — наредба, заповест, диплома турског султана

фишек — набој за пушку, кутија за набој

френђија — в. вренгија

фулати се — шуњати се

фуруна — пећ

хабер — глас, вест

хаберник пушка — пушка која објављује

хазур — спреман, готов (хазур, свати — спремајте се, сватови)

хаин, хаинин — неверан човек, издајица, одметник

хаирли — срећно

хајати — Марити

хајван — брав, животиња

хака главе доћи коме — доћи му главе, уништити га

халалити — даровати с благословом, благословити, опростити

халка — беочуг, звекир, гвозден колут

хан — гостионица

ханџар — велики нож, јатаган

харамбаша — хајдучки поглавица

харамија — хајдук, лупеж, убица

харати — пљачкати

харач (ген. харача) — главарина, годишњи данак немуслимана поданика у турској царевини (плаћали га мушкарци почев од седам година па до смрти)

харачлински (ага) — онај који скупља порез (харач)

харчити — трошити

хатар, хатер — допадање, воља

хатлија — коњаник

хаџија — поклоник светом месту. „Који хришћанин” — каже Вук — „отиде на Јерусалим а Турчин на Меку, онај се послије зове и пише хаџија док је жив: пред крштено име додаје хаџи, нпр.: ХаџиПродан, Хаџи-Осман; а кад се крштено не говори, онда се каже хаџија. ”

хендек (јендек) — ров, јарак

хесап — рачун

хесапити — рачунати, сматрати

хећим — лекар

хинтови — лака и брза кола, каруце

хоџа — муслимански свештеник

храбрен — храбар

Хрња Мустаф’-ага (Мујо од Кладуше, Мустафа Хрњица) — турски јунак из XVII века

худан — зао, рђав

царев друм — царски (државни) пут

царевина благо — царско благо

Цвјетоносије — Цвети

целивати — љубити

цекин — млетачки дукат

Цер — планина између Љешнице и Лознице

цигли — једини

Црвене ст’јене — налазе се близу Задра

црвеника вино — црвено вино

црљен — црвен

Црни Ђорђе (Карађорђе) — Ђорђе Петровић (1752— 1817), вођа првог устанка у Србији, убијен по заповести кнеза Милоша 1817.

Цуцкиња — жена из црногорског племена Цуце

чавао — гвоздени клин

чадор — шатор

чаир — ливада

чакараст — плавоок

чалма — комад материје коју Турци обавијају око главе

чардак — горњи спрат зграде; зграда на четири стуба; кућа уопште

чарни — црни

чаршија — трг, пијаца

чатали-јулар — рачваст улар

чатити — читати

чатрња — цистерна, бетонирани простор за чување воде

чауш — стражар, дворски вратар, пандур; старешина над неколицином војника (пешачки наредник); шаљивчина у сватовима (који је раније био старешина над неколицином људи, водио их и држао ред међу њима); сват који преноси наредбе старога свата; гласник

чаша молитвена — чаша из које пију невеста и младожења на венчању и коју невеста чува као најдражу успомену

Чекмек-ћуприја — мост који се подиже и спушта, у песми ћуприја код Београда

чекрк-челенка, чекркли-челенка — сребрно или златно перо на кали које се окреће према ветру

челебија — господин, господар

челеби-пазар — господски, газдински трг

челенка — накит за јунаштво, сребрно или златно перо као војничко одликовање за побијене непријатеље (носило се за калпаком, а и на барјаку)

ченгел — гвоздена кука за зид причвршћена, на коју су Турци набијали жива човека да ту висећи умре

черек — четврт

четобаша — четовођа

честит (цар, кнез и сл. ) — срећан

честито колено — од племенита рода

Чечане — село са леве стране Ситнице

чибук — цев за лулу, лула

чилаш — белац

чинити измета (некоме) — измећарити, служити

читлук — имање пољско, мајур. „Читлук се у Србији“ — каже Вук — „зове оно село које осим спахије има још једнога господара. Господар од читлука зове се турском ријечи читлук-сахибија, људи који сједе на његову читлуку његове су чифчије или (као што се у Босни говори) кмети, а он је њихов ага или господар. Које село нема читлук-сахибије, до само спахију, ондје је земља сељачка, од које су давали спахији десетак на оно што на њој роди; а које је имало читлук-сахибију, он је говорио да је земља његова, али се опет знала баштина свакога сељака, и он по правди није могао ни од једнога узети ништа од ње, већ ако кад би кака породица замрла сасвијем. Куће пак и остале зграде све су биле сељачке, које су они сваки по својој вољи могли градити и премјештати, и, ако би се из села иселили, продати, а и саму земљу, ако се је ко нашао, могли су продати са онијем теретом као што су је и они држали. Читлук-сахибија је узимао од жита деветак, а у име деветка од поврћа и сијена Тршићани (гдје сам сеја родио) давали су му на пореску главу по пет ока граха, по једну оку тежине и на кућу по јуњгу масла; осим тога беглучили су му љети у пољу, и то отприје највише у недјељу, а послије, кад је зулум већи настао, и у друге дане, па не само љети него и зими кад би му што затребало, нпр.: сјекли и носили дрва... Читлук-сахибије су и у Србији народу биле горе и теже не само од спахија него и од свију осталијех Турака, али су опет оне према босанскијем читлук-сахибијама биле смиље и босиље. Онамо сељаци немају ни кућа својијех, него сједе као закупници у кућама својијех ага. “

чоек — човек

Чокешина — манастир испод планине Цера

чошни — чохани

чултан — покровац

џаба — бесплатно, поклоњено, на дар

џамајлије ковче — стаклене копче

џас — страх

џеба — некакав оклоп, плоче на ђечерми

џебана — муниција

џевап — одговор (џевап дати кавзи — смирити кавгу)

џевердан, џевердар — пушка

џенерал — генерал

џида — копље

џилит — кратко копље

џумај — петак, подне

Шам — Сирија

шамлијанка — сабља израђена у Шаму (Сирији, Дамаску)

Шара — планина југоисточно од Призрена

шара — пушка

Шарић Цвијан — харамбаша шибенских ускока, учествовао у више бојева против Турака, а 1666. организовао напад на Турке код Обровца на Цетини

Шекулар — крај и племе у Црној Гори

шемно — радосно

шеница — пшеница

шенлук — весеље, светковина

шер, шехер — варош

шестопер, шестоперац — буздован од шест пера

шета — шетња

шикован — позлаћен

шићар — плен, добит

шићарџија — пљачкаш

шјевер — север

шљепачки — слепачки

шњегови — снегови

Шокци — најстарији садашњи становници Војводине (Барање, Бачке и мање Баната), нарочито груписани поред дунава (сремски и славонски католици)

шпаг — џеп

шпотовати се — ругати се

штити (штијем) — читати

штогоди — штогод (штогоди је због стиха)

штоно — што

шћера — кћи

шћерати — стјерати, сатерати

шћерца — кћи

шћети — хтети

шумадински — шумадијски

шуркулија — шала

шутјети (шутим) — ћутати

шчекати — сачекати, дочекати

⇐ Предыдущая 28 29 30 31 32 33 34 35 3637