|
|||
Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке. 36 страница⇐ ПредыдущаяСтр 37 из 37 Сење — Сењ сепет — врста котарице, сандук (па отвори попете сепете — отвори закључане сандуке) сепетли-сандук — сандук исплетен од прућа сератлија — крајишник, граничар, коњаник серашћер — главни заповедник над војском сербес — без бриге сердар — (у Црној Гори) нахијски старешина; (иначе) војнички старешина. „У Србији“ — каже Вук — „су отприје, под владом турском, сердари (по варошима) затворали Турке као муселими хришћане, а тако је по свој прилици досад било и у Босни. “ серџада — ћилим на коме се босих ногу седи и клања за време молитве сехир — радозналост сехир чинити — радознало разгледати Сибињ — град, у јужном крају Ердеља (у Румунији) Сибињанин Јанко — Јанош Хуњади (1387—1456). Прославио се у борбама против Турака. За малолетног краља Владислава, био је намесник у Угарској, а његов син Матија Корвин (краљ Матијаш) постао је угарски краљ. Сибница — село у срезу космајском (у округу београдском) сигурати — спремати: Сигурај ми господску вечеру сидити — седети сије — сија: Кад се смије — кâ да бисер сије силај — појас за оружје; „силај је” — каже Вук — „двојак: један се опаше па се пиштољи и ножеви у њ задијевају, а у други се пиштољи метну па се објеси преко рамена као јанџик (и ово се у Хрватској зову свилаји)“. силембе — појас на грудима силени — силан синија — низак сто за јело; велики дрвени суд синџилат — потврда синџилатити — потврдити синџир — ланац синџир-гвожђе — гвоздени ланац сињи — суркаст, плав, модрикаст сиротица — сироче: Заплакало девет сиротица ситан ферман — наредба написана ситним словима ситна књига — писмо писано ситним словима (в. бел. Е, 5) Ситница — десна притока Ибра, извире на Косову сјати — сјахати сједати — посађивати: Сву господу за софру сједао сјести (кога) — посадити сјетовати — саветовати Скадар — град у Албанији скела — на води оно место где се превози преко ње; чамац којим се превози преко воде скелеџија — човек који превози преко воде Скендерија — земља око Скадра скерлет — црвена тканина скидати — (значи и: ) свлачити: Бајо скиде Бега Љубовића скинути — (значи и: ) свући скинути се (низ кулу) — сићи: Па се скиде низ бијелу кулу скроб — ретка каша од брашна Слани Камен — Сланкамен, место у Срему служба — слава, крсно име: Службу служи славни кнез Лазаре Смиљанић Илија — котарски јунак из XVII века. После смрти свога оца Петра Смиљанића (1648), као старешивна Буковчана храбро је војевао против Турака и добио од млетачких власти чин сердара. Убијен је из заседе у планини Вучјаку 1654, кад се враћао (заједно са Јанком Митровићем, оцем Стојана Јанковића) из једног похода на Лику и Крбаву. снизак — низак снимити — скинути совра — трпеза Сопоћани — манастир на извору Рашке, близу Новог Пазара, задужбина краља Уроша I, зидан од 1272. до 1276. спаија — в. спахија спахија — господар земље, власник који земљу издаје под закуп сељацима спахилук — имање са кога је спахија (господар земље) добијао десетак спендза — новци Спреча — река која извире близу Зворника спучавати — закопчавати спуштити — спустити Србадија — Срби Србини — Срби србињски — српски Србљанин — Србин Србљи — Срби Србови — Срби сретан — срећан сретаоштина — сретање сретњи — срећни срида — средина срића — срећа срма — сребро срмајли — од срме (сребра) срмајли-марама — марама извезена сребром срчали — стаклен Сталаћ — градић у близини Крушевца, над ставама Јужне и Западне Мораве Стамбол — Цариград Стамбол-капија — цариградска врата, тј. врата кроз која је водио друм у Цариград (била тамо где је сада Народно позориште) стамболија — стамболска, цариградска стамбулија — в. стамболија стамбулија поша — црни турбан, извезен златом, који су Турци носили око главе Стара планина — источно од Ниша, на бугарској граници Стари Влах — „планински предео у граничној области јужне и северне Србије, велика висија динарских површи и венаца између изворних кракова Рашке и Студенице на истоку и долине Лима и Дрине на западу, углавном у области око Увца, северно од Сјенице и у сливу Ариљске Моравице. “ Старина Новак — в. увод. III, 6 стариш — стари, старац старославне (староставне) књиге — в. бел. Е, 4 стасити — стићи, приспети: У ријечи коју бесјеђаху али стаса од Хорвата Мато стина — стена стио — хтео Стјепан херцег — Стјепан Вукчић Косача, господар хумске области од 1435. до 1466. Године 1448. узео је титулу херцег и по томе је његова област добила назив Херцеговина. Пред крај живота, 1462. почео је да ратује против Турака. Стјепан цар — Душан (в. увод, III, 2) стојни (столни) — престони (град који је престоница) Столац — град у Херцеговини, између Мостара и Требиња Столачко поље — карсно поље у Херцеговини столица цара честитога — престоница Стоморина — св. Марија (као Сутиван — св. Иван, Супетар — св. Петар) стрилити — стрељати стричевић — брат од стрица стрмашце — стремен (в. узенгија) струка — врста огртача струн, струњав — од козје длаке Студеница — манастир који је подигао Немања 1190, између Краљева и Рашке, на реци Студеници, у ибарској области су — са: Су тридесет и четири друга субаша — нижи полицијски чиновник („за времена дахијскога“ — каже Вук — „готово у свакоме селу у биоградском пашалуку био је начињен хан у коме је сједио субаша, који је чинио сељацима шта му је воља“) судни часак — смрт суђен ђувегија — младожења кога је судбина доделила девојци сужан, сужањ — в. роб сукобити — срести Сулеман — Сулејман суторина — (можда) морска со Сухара планина — Суха планина, на југозападу од Косовске Митровице сушњежица — суснежица табор — логор, војска таван — (значи и: ) спрат, кат: Кулу гради од двадест тавана Тавнава — Тамнава, предео у сливу реке Тамнаве тавни — тамни тавница — таминца тадај, таде — тада тазе — свеж таинџија — онај који се стастара о војничком хлебу таки — одмах: Како с коња, таки за трпезу таламбас — бубањ Тале Личанин (од Орашца, Будалина) — велики турски јунак, (по предању) погинуо под Бањалуком у буни против Вуча-паше Талија — Италија талир — крупан сребрни новац танчица (кула) — танана таобор — в. табор Тара — једна од двеју река од којих постаје Дрина тарпош — врста женске капе (в. бел. Е, 75) татар, татарин — гласоноша, гласник татаранка (стрела) — татарска Татомир (дели) — личност непозната историји (неки га доводе у везу са видинским царем Страцимиром) тебека — теби тевабије — пратња, свита тева ме — те ће ме ваљда тевећели — који је љубитељ чега (нећу тевећели — нећу без награде) тê г — (у Хрватској) летина, усев теке — тек (теке је због стиха) Текија — црквица између Варадина и Карловаца телал — гласник телалити — објавити тенеф — узица тепелук — метални оков на јабуци малих пушака тер, тере — те терзија — кројач теркија — каиши на задњем делу седла (за везивање ствари) тестир — допуштење (је ли тестир — је ли слободно) тети — хтети тетриван — паланкин, врста носиљке теферич — летњиковац, пољска кућа тефтер — списак тефтиш — ислеђење, испитивање (в. увод, III, 6) тешко — (значи и: ) веома: И тешко се кнеже додворио тлачити — газити тимар — пољско имање, добро које су турски султани давали одличном војнику уз услов да на сваких 3000 аспри годишњег дохотка даје по једног коњаника и да сам иде у рат; одаја, соба типница — врста путничке торбе Тител — место у Бачкој, на ушћу Тисе у Дунав тити (хтити) — хтети титреике — ситни украси који трепере, шљокице товар — 100 ока (у песмама најчешће означава неодређену велику количину) товар блага — 100000 сребрних гроша, велика свота Тодор од Задра — (можда) Тодор Кладнић, јунак из друге половине XVII века, (по Качићу) „дика Задра бијелога“ токе — врста сребрног (и месинганог) оклопа који је као украс спреда прикопчан; врста дугуљастих плочица, облика дугмета, које су спреда на долами пришивене; „(у Хрв. и Далм. )“ — каже Вук — „седам до девет сребрнијех колутова као гужве око ¼ аршина широке, које о пулчазима висе на ђечерми с лијеве стране низ прси, а кад се ђечерма спучи, онда стоје посред прсију“. толковати — тумачити Топал Каматар — личност непозната историји (можда: Топал-паша који је 1688. био турски заповедник код Бањалуке) Топлица Милан — личност непозната историји (презиме по реци Топлици) Топола — у доба I устанка село, данас варошица у Шумадији топуз, топузина — буздован Топчидер — данас предграђе Београда требовати — бити потребан: Не би вама коњи требовали требује — треба трепетљика — танак метални листић триест — тридесет Троноша — манастир у области Лознице који је подигла Катарина, жена краља Драгутина трупина (од наковња) — велики пањ у који је накован, утврђен Трусина — висораван у Херцеговини туг — коњски реп привезан на врху копља које се завршавало златном јабуком и било ношено пред пашама кад су путовали или у бој ишли туде — туда тулбента — женски покривач за главу тулум, тулумина — мешина тумбас — понтон, ломача: Добар тумбас ватре начините туна — ту Тупани — село у Херцеговини турити (са коња) — оборити: Па га тури са коња ђогина турити очи — погледати Турћија — Турска туцак — просјак (в. роб) ћаба — муслиманска светиња у Меки (хришћанска у Јерусалиму) ћар — корист, добит, трговина, зарада ћарџија — трговац ћеив, ћеиф — задовољство, добро расположење, радост ћемер — златни појас: појас у коме се држи ушивен новац; ниска новаца златних или сребрних ћемерли (лонџа) — на свод (дворана) ћемер-ћуприја — мост на свод ћерца — кћи ћеса — кеса ћесар — цар бечки ћети — хтети ћорда — сабља ћоше — угао ћузе-јемерлије — папуче Ћуприлићи — презиме које су имала три велика везира у XVII веку: Мухамед (1585—1661), Ахмед (1630—1676), Мустафа (1689—1691) ћурак — кожух, бунда, хаљина крзном постављена и оперважена (с рукавима) ћустек — гвожђе, уже (којим се везују коњске ноге) убав — леп убитнути — побећи увјеџбати — добро научити уводити — уходити, разгледати увришко — убрзо, одмах угич — ован предводник углати — угледати Угрин — Мађар уд — худ, зао ударити под мач — посећи Удбина — сада село на јужном крају Крбавског поља, а за време турског господства главно место личког санџака (тврђава и варош) Удбиња — в. Удбина удесити се — срести се, наћи се: Ако бог да те се удесимо узавница — званица узаптити руку — уздржати руку узенгија — стремен (оно, на чему јахач држи ноге кад је у седлу) узенђија — в. узенгија уићи — ући ујац — ујак укинути с гласа — убити уклоњати се — уклањати се улева — плата унапредак — унапред Унгарија — Угарска унгарски — угарски унићи — ући унка — хумка, гомила од земље или камења на гробу ункаш — облучје на седлу уострити — уоштрити, наоштрити се у по подне — у подне Урвина — измишљена планина (можда је ова реч направљена према речи Ровине, називу места где је Марко погинуо) урметин — кукуруз Урош царевић — в. увод, III, 2 усанути — усахнути: Десница ми не усала рука устовати (свадбу) — уговорити утва — дивља патка која има златно перје по трбуху утећи — (значи и: ) претећи, престигнути: А кадар сам стићи и утећи утина — сова уфатити — ухватити ухитити — ухватити учити књигу — читати учкур — гатњик. „Гатњик је” — каже Вук — „оплетен као узица (вунена и пртена), а учкур је од платна и на крајевима понајвише извезен златом. Гатњиц су у сењака, а учкури у варошана. “ фајда — корист, добит фалити — хвалити фатити — ухватити фатити бакрачлијом — обости узенгијом ферман — наредба, заповест, диплома турског султана фишек — набој за пушку, кутија за набој френђија — в. вренгија фулати се — шуњати се фуруна — пећ хабер — глас, вест хаберник пушка — пушка која објављује хазур — спреман, готов (хазур, свати — спремајте се, сватови) хаин, хаинин — неверан човек, издајица, одметник хаирли — срећно хајати — Марити хајван — брав, животиња хака главе доћи коме — доћи му главе, уништити га халалити — даровати с благословом, благословити, опростити халка — беочуг, звекир, гвозден колут хан — гостионица ханџар — велики нож, јатаган харамбаша — хајдучки поглавица харамија — хајдук, лупеж, убица харати — пљачкати харач (ген. харача) — главарина, годишњи данак немуслимана поданика у турској царевини (плаћали га мушкарци почев од седам година па до смрти) харачлински (ага) — онај који скупља порез (харач) харчити — трошити хатар, хатер — допадање, воља хатлија — коњаник хаџија — поклоник светом месту. „Који хришћанин” — каже Вук — „отиде на Јерусалим а Турчин на Меку, онај се послије зове и пише хаџија док је жив: пред крштено име додаје хаџи, нпр.: ХаџиПродан, Хаџи-Осман; а кад се крштено не говори, онда се каже хаџија. ” хендек (јендек) — ров, јарак хесап — рачун хесапити — рачунати, сматрати хећим — лекар хинтови — лака и брза кола, каруце хоџа — муслимански свештеник храбрен — храбар Хрња Мустаф’-ага (Мујо од Кладуше, Мустафа Хрњица) — турски јунак из XVII века худан — зао, рђав царев друм — царски (државни) пут царевина благо — царско благо Цвјетоносије — Цвети целивати — љубити цекин — млетачки дукат Цер — планина између Љешнице и Лознице цигли — једини Црвене ст’јене — налазе се близу Задра црвеника вино — црвено вино црљен — црвен Црни Ђорђе (Карађорђе) — Ђорђе Петровић (1752— 1817), вођа првог устанка у Србији, убијен по заповести кнеза Милоша 1817. Цуцкиња — жена из црногорског племена Цуце чавао — гвоздени клин чадор — шатор чаир — ливада чакараст — плавоок чалма — комад материје коју Турци обавијају око главе чардак — горњи спрат зграде; зграда на четири стуба; кућа уопште чарни — црни чаршија — трг, пијаца чатали-јулар — рачваст улар чатити — читати чатрња — цистерна, бетонирани простор за чување воде чауш — стражар, дворски вратар, пандур; старешина над неколицином војника (пешачки наредник); шаљивчина у сватовима (који је раније био старешина над неколицином људи, водио их и држао ред међу њима); сват који преноси наредбе старога свата; гласник чаша молитвена — чаша из које пију невеста и младожења на венчању и коју невеста чува као најдражу успомену Чекмек-ћуприја — мост који се подиже и спушта, у песми ћуприја код Београда чекрк-челенка, чекркли-челенка — сребрно или златно перо на кали које се окреће према ветру челебија — господин, господар челеби-пазар — господски, газдински трг челенка — накит за јунаштво, сребрно или златно перо као војничко одликовање за побијене непријатеље (носило се за калпаком, а и на барјаку) ченгел — гвоздена кука за зид причвршћена, на коју су Турци набијали жива човека да ту висећи умре черек — четврт четобаша — четовођа честит (цар, кнез и сл. ) — срећан честито колено — од племенита рода Чечане — село са леве стране Ситнице чибук — цев за лулу, лула чилаш — белац чинити измета (некоме) — измећарити, служити читлук — имање пољско, мајур. „Читлук се у Србији“ — каже Вук — „зове оно село које осим спахије има још једнога господара. Господар од читлука зове се турском ријечи читлук-сахибија, људи који сједе на његову читлуку његове су чифчије или (као што се у Босни говори) кмети, а он је њихов ага или господар. Које село нема читлук-сахибије, до само спахију, ондје је земља сељачка, од које су давали спахији десетак на оно што на њој роди; а које је имало читлук-сахибију, он је говорио да је земља његова, али се опет знала баштина свакога сељака, и он по правди није могао ни од једнога узети ништа од ње, већ ако кад би кака породица замрла сасвијем. Куће пак и остале зграде све су биле сељачке, које су они сваки по својој вољи могли градити и премјештати, и, ако би се из села иселили, продати, а и саму земљу, ако се је ко нашао, могли су продати са онијем теретом као што су је и они држали. Читлук-сахибија је узимао од жита деветак, а у име деветка од поврћа и сијена Тршићани (гдје сам сеја родио) давали су му на пореску главу по пет ока граха, по једну оку тежине и на кућу по јуњгу масла; осим тога беглучили су му љети у пољу, и то отприје највише у недјељу, а послије, кад је зулум већи настао, и у друге дане, па не само љети него и зими кад би му што затребало, нпр.: сјекли и носили дрва... Читлук-сахибије су и у Србији народу биле горе и теже не само од спахија него и од свију осталијех Турака, али су опет оне према босанскијем читлук-сахибијама биле смиље и босиље. Онамо сељаци немају ни кућа својијех, него сједе као закупници у кућама својијех ага. “ чоек — човек Чокешина — манастир испод планине Цера чошни — чохани чултан — покровац џаба — бесплатно, поклоњено, на дар џамајлије ковче — стаклене копче џас — страх џеба — некакав оклоп, плоче на ђечерми џебана — муниција џевап — одговор (џевап дати кавзи — смирити кавгу) џевердан, џевердар — пушка џенерал — генерал џида — копље џилит — кратко копље џумај — петак, подне Шам — Сирија шамлијанка — сабља израђена у Шаму (Сирији, Дамаску) Шара — планина југоисточно од Призрена шара — пушка Шарић Цвијан — харамбаша шибенских ускока, учествовао у више бојева против Турака, а 1666. организовао напад на Турке код Обровца на Цетини Шекулар — крај и племе у Црној Гори шемно — радосно шеница — пшеница шенлук — весеље, светковина шер, шехер — варош шестопер, шестоперац — буздован од шест пера шета — шетња шикован — позлаћен шићар — плен, добит шићарџија — пљачкаш шјевер — север шљепачки — слепачки шњегови — снегови Шокци — најстарији садашњи становници Војводине (Барање, Бачке и мање Баната), нарочито груписани поред дунава (сремски и славонски католици) шпаг — џеп шпотовати се — ругати се штити (штијем) — читати штогоди — штогод (штогоди је због стиха) штоно — што шћера — кћи шћерати — стјерати, сатерати шћерца — кћи шћети — хтети шумадински — шумадијски шуркулија — шала шутјети (шутим) — ћутати шчекати — сачекати, дочекати
|
|||
|