Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке. 34 страница

Своју душу врћи у чистоту, тј. ослободити душу греха.

Уз стих И го Иви нико не припозна В. Јовановић каже: „Филип Вишњић, слепи гуслар који је 1815. године ову песму испевао Вуку Караџићу, био је земљак Ивана Кнежевића, и утолико га је више болело што се семберском кнезу (који се тада патио у изгнанству, у његовој близини, у Срему) нико није одужио за његово племенито дело. Кнезу Ивану, штавише, вратили су били зло за добро: исте 1806. године кад је он ослободио добрићко робље, познати харамбаша Црнобарац Станко ухватио га је и са својим друштвом водио собом по шуми док се није откупио, као од хајдука“.

Лука (Лазаревић) рођен је у Свилеуви (у шабачком округу). Пре устанка био је свештеник, а у устанку војвода, заповедник коњице. „Истакао се нарочито у боју на Мишару 1806. Од 1807. постао је заповедник Шапца. “ Године 1813—1832. провео је у емиграцији. Умро је 1852.

Цинцар — Јанко Поповић, родом из Охрида у Македонији, добегао је у Србију око 1800. Учествовао је у првом устанку и у многим окршајима показао се као велики јунак. Године 1813. отишао је за Карађорђем из Србије и вратио се у њу тек после 1830. Умро је 1833.

Чупић (Стојан) рођен је у Пиви, „па је као млад доведен у Србију, у Црнобарски Салаш Мачви. Ту га је запазио неки Страхињ Чупић из Ноћајског Салаша, па га је посинио; отуда му име Чупић. У младости се бавио трговином, али је за првог устанка прешао у борце. Изашао је брзо на глас због своје храбрости, и одликовао се у више бојева, нарочито на Мишару и Салашу... 1813. до 1815. био је у емиграцији, а кад је избио други устанак, прешао је у Србију и поново учествује у борбама. Али ту је био предат Турцима од својих кметова. Турци су га оковали и уморили у зворничком граду 1815“

Милош (Стојићевић) „родио се у селу Врањској, у Поцерини, године 1776“. У почетку првог устанка био је прост војник. Карађорђе га је поставио за војводу поцерског 1806, пред битку на Мишару. После ове битке Милош је у Китогу потпуно уништио остатке разбијене турске војске и заробио сабљу Кулинову. Као велики јунак показао се у бојевима на Дрини 1807—1810. Погинуо је 1811.

РЕЧНИК мање познатих речи и историјских и географских имена

абајлија — аша (коњски покровац)

аваз — глас

авлија — двориште, улица

авлија-марама (хавли-махрама) — врста памучног рупца

ага — господар, господин (сељаци који су живели на његовој земљи морали су да му дају разне дажбине)

агалук — господство, власт и добро што припада аги

адамско колено — честита, верна жена (тако честита као први човек Адам пре него што је згрешио)

адет — обичај, ред

аздија — дугачка горња хаљина

азур — в. хазур

азурати — опремати

аја — узвик којим се пориче нешто (значи: не)

акреб, акреп — скорпија

акшам — четврта муслиманска молитва, после сунчева заласка, вече

ала — аждаја. „За алу се мисли“ — каже Вук — „да има од аждахе особиту духовну силу те лети и води облаке и град наводи на љетину. За змаја, пак, мисли се да је као огњевит јунак, од којега у лећењу огањ одскаче и свијетли. “

алај — одељење војске; застава једног одељења војске

алај-барјак — војничка застава

алајбег — заповедник над одељењем пешака или коњаника; (у Босни) заповедник над племићима

аламанка — немачка сабља

алат — коњ црвевнкасте боје, риђан

алатаст (коњ) — црвенкаст, лисичје боје

алем — драги камен

али... али — или... или

Алил Гојени — в. Хрња Мустаф’-ага

аман — узвик којим се тражи милост, поштеда

аманет — остава, заштита, што се коме да на веру да чува

амиџа — стриц

Андрија (Андријаш) — један од три брата Марка Краљевића, живео (но Јиричеку) до 1403.

антерија — кратка хаљина са рукавима која се носи испод друге

ар — в. ахар

арамбаша — в. харамбаша

Арапин — (у народном јез. ) црнац (црнаца је било у турској војсци пошто су у XVI веку освојили северну Африку)

аратос те било — ђаво те однео

арач (харач, ген. харча) — трошак

аргатлук — рад под надницу

аргатовати — радити под надницу

арзован (арзохан) — писмена молба

аршин — лакат (мера за дужину)

ат — арапски коњ

атлија — коњаник

аферим — браво, врло добро

ахар — коњушница

аџамија — неискусан, невешт

аџија — в. хаџија

ашлук — трошак

баба, бабо, бабајко — отац

базерђан — трговац, купац

бакарлија — в. бакрачлија

бакат (бахат) — топот

бакрачлија — стремен, оно на чему јахач држи ноге кад је у седлу

бакшиш — напојница, дар

балчак — држак (од сабље или мача)

баљемез — топ великог калибра

бан — државни поглавар; уопште човек у власти, господар, господин

Бановић Страхиња — (како се мисли) Ђурађ Страцимировић Балшић, господар Зете од 1386. до 1404. и зет кнеза Лазара по кћери Јелени

Бањали Горњи — племе у црногорској Херцеговини

Бањска — област око реке Бањске, леве притоке Ибра, ниже Косовске Ми тровице

бачити — бацити

баша — „у Србији и Босни“ — каже Вук — „зову свакога Турчина (који није бег или какав ага) баша“; титула јаничара

бе — (узвик) одлази: Бе, не лудуј, каурине Марко!

бе аферим — узвик којим се изражава одобравање и похвала, каткад подсмех

бег — господар над једном области (ова реч у знак почасти ставља се и испред имена хришћана: бег Костадин)

бегенисах — допаде ми се

бего — в. бег

бедевија — кобила добре пасмине

беден — бедем

бедра — бедро: О бедри му сабља окована

безерђан — в. базерђан

безистен — трг

белега — обележје; одређено место (за мегданџије)

белензуке — наруквице; оков на рукама

белћи — зацело

Бељац — поље у Банату

бембер — берберин

берићет — летина, плод

Беркасово — село у Срему

бешика — колевка

бешкот — двопек, врста бољег хлеба (овај се хлеб сматрао као господски, јер је народ јео кукурузни)

биде, биду — буде, буду

бијегати — бежати (бијегати је због стиха)

Бијељина — варош у Босни

биљег — обележје

бољега — в. белега

биљур — кристално стакло

бињекташ — велики камен са кога се пење на коња

бињиш — од црвене тканине огртач са дугим рукавима и обично са огрлицом од самура

Биограци — Београђани

бирдем — одмах

бити до кољена — бити први уз некога

бити у ријечи — говорити

Бишће — Бихаћ

Бјелопавлићи — племе у црногорским Брдима, у долини Зете

благо без хесапа — небројено благо

благосовити — благословити

богаз — тесан пролаз

Богатић — село у Мачви, сада варошица (у срезу мачванском)

божити — називати бога

божји угодници — свеци

Бојичић Алија — турски јунак из XVII века. Поуздано се зна да је 1663. био заповедник тврђаве Задварја (у клисури код доње Цетине) и да је исте године погинуо

болозан — лађа

бони — болестан

бора теби — бога ти

борије — труба

Борогово — планина у Босни

бошчалук — дар који се састоји од кошуље, гаћа, чарапа

Браничево — град на левој обали Млаве, код Костолца (од XIII до XV века Кучево и Браничево били су на гласу због оловних и сребрних рудника)

Бранковић Вук — в. увод, III, 3

Бранковић Ђурађ (Смедеревац) — в. увод, III, 5

брата (брато) — брат

брати — (значи и: ) скупљати, садржати

братијенци — браћа

братити — назвати кога богом брате!

Братоножићи — племе у црногорским Брдима, између Мораче, Мале ријеке и Црне планине

братучед — брат од стрица, стричевић

Брда, Брдска земља — област на истоку Црне Горе, „од зетске удољине до Таре и Лима“

брдо — (значи и: ) део у разбоју за ткање, налик на чешаљ, кроз који се провлачи основа и којим се сабија потка

Брегово — село у североисточној Србији, на левој обали Тимока

брез — без

брешка — пушка прављена у италијанском граду Breѕcіa

бријеме — време

бријеткиња сабља — бритка сабља

брки — брци

брод — оно место на води где се прелази преко ње

Бродац — село у Босни, у срезу бијељинском (Ава села: доњи и Горњи Бродац)

Брчко — место на десној обали Саве (ниже Градишке)

бугар-кабаница — чобанска кабаница

буздохан — буздован

букагије — путо, негве, оков на ногама

Букреш — Букурешт

була — муслиманска жена

буљубаша — заповедник над одељењем војске

буљук — одељење, чопор, гомила

бурма — прстен без камена (даје се испрошеној девојци); завојак, завртањ

бурунтија — везирско писмо, наредба

бусија — заседа

бутун — цео, сав

в — у

’ваиз (м. аваиз) — верски проповедник

Вакуп — варош на Уни, удаљена четири сата хода од Удбине

валка — некакав украс ватрене боје

ваљати — вредети: Ваља сабља три царева града

вами — вама

Варадин — стара тврђава код Новог Сада

вас — сав

Васојевићи — велико племе у источном делу Црне Горе (у Брдима)

ватити — ухватити

ватити се руком у џепове — машити се руком џепова, метнути руку у џеп

веденички — венецијански, млетачки

везек — (можда) писмено одобрење, овлашћење

везир — доглавник, министар

везирство — чин и достојанство везирско

велембир-чакшире — некакве чакшире

вељи — велики

вењер — фењер

вергијаш — онај који плаћа данак

веће (прилог) — више: Никада те веће брати неће

веће (свеза) — већ

већил — повереник, заступник, пуномоћник

Видин — град на Дунаву (у Бугарској)

видован — онај који све види и зна

видовит — онај који види и зна више и боље него други

Видојевица — планина изнад Љешнице

виђи — види

вијећа — вијеће

вијећу чинити — већати, саветовати се

виком виче — виче (виком је сувишно)

вила — в. бел. Е, 1

вилајет — завичај, људи, народ

Вилиндар (Хиландар) — манастир у Св. гори, задужбина Стефана Немање

вира — вера

Високи Стеван — деспот Стефан Лазаревић, син Лазарев, владао од 1389. до 1427.

витез — јунак (у песмама и коњ се назива витезом)

вите токе — токе „чија су луца прављена од жице чекићем бите“

вишек — в. фишек

вјера — (значи и: ) веран, поуздан човек

вјера тврда (оставит те нећу) — тврда реч

вјереница љуба — верна љуба

Влах — 1) човек влашке народности; 2) човек православне вере (у песмама то је најчешћи случај); 3 сељак (у Далмацији)

Влашка — покрајина у Румунији

влашки — в. Влах

Влашче — в. Влах

водити — (значи и: ) градити: Не води јој темељ од мермера

војвода сибињска — Сибињанин Јанко

војевода — војвода (војевода је због стиха)

Војиновићи — в. бел. Е, 1

војно — муж

Врачар — у доба I устанка поље више Београда, данас део Београда

вренгија (кула) — кућа начињена по европски (на француски начин)

вренђија — в. вренгија

вретено дрва шимширова — вретено од шимширова дрвета

вриме — време

врли — напрасит, страшан

врћи — метнути, бацити

врх (другога) — поврх, преко (другога)

Врхбосна — крај око извора реке Босне

Вучитрн — варошица на десној обали Ситнице

вшеница — пшеница

гаирет — срчаност, племенитост

галија — лађа

Гацко — варошица у Херцеговини, главно место у Гатачком пољу

гди — где

гдо — ко (гдо сад само код чакаваца)

гендар — в. ђердан

гиздав — леп, накићен и поносит

глава чети — четовођа

главит — леп, прикладан, главан

глајте — гледајте (од глати — гледати)

Гласинац — поље у Босни, североисточно од Сарајева, „раскршће путева за Сарајево, Власеницу и Рогатицу“

гласовита пушка — чији се пуцањ далеко чује

глоба — новчана казна, незаконит порез

Глумац Осман-ага — турски јунак за кога не зна историја

гњиздо — гнездо

Годомин — поље од ушћа Мораве у Дунав до града Смедерева

гођ, гође — год

Голеч планина — јужни огранак планине Чичевице, између Липљана и Урошевца

голијемно — големо

головран — гавран

Голубан — стајаће име за слугу

Голубац — град на Дунаву, у северној Србији

господар — власник, госа, газда. „У Србији до 1804. године“ — каже Вук — „само су Турке (и то бегове и спахије) звали господарима (као и сад по Босни и Херцеговини); а одонда су звали господаром Црнога Ђорђија, и остале поглаваре и војводе, који су власт у рукама имали. Тако се ова ријеч говорила у Србији и за владања Милоша Обреновића првијех година, али послије он заповједи да се господар не зове нико осим њега, и тако на остале старјешине пријеђе име господин. По томе се у Србији и данас само Александар Карађорђевић зове господар. У Сријему пак и у осталијем њемачкијем државама зову и најмањег трговчића господаром. У Србији су отприје знатније Србе, као свињарске трговце, звали газдама. “

госпоство — господство

готовина новци — готови новци

градити књигу — писати писмо

Грахово — низ малих поља и увала у западној Босни, североисточно од Ливањског пола

Грачаница — црква на Косову, задужбина кр. Милутина

грести (предем) — ићи

гријота — грехота

грозан — пун грожђа (виноград); крупан (суза)

гротом — в. грохотом

грохотом — гласно

Гроцка — варошица на дунаву, ниже Београда

Грчић Манојло — Манојло Кантакузин, братанац деспотице Јерине (а постоји и мишљење да је то цар Манојло Комнен или Манојло Палеолог)

давори (давор’) — узвик који најобичније показује жалост, а уз то често и прекор, ређе претњу, радост, чуђење

даворије — свирка, песма

дажд — киша

даиџа — ујак

даја, дајко — дем. од даиџа

далбулана — велики бубањ

данаске — данас

даница — в. даницкиња

даницкиња — мала пушка израђена у Гданску (Данцигу)

дарма — врлина, заслуга, правда

даровница ђорда — сабља добивена као дар

дахија — одметник

двор — кућа (в. кула)

дворити — служити

двори управљати — дворима управљати (двори је стари инстр. мн. )

деветак (ован) — од девет година

Девич — манастир између Косова и Пећи, по традицији задужбина деспота Ђурђа

девлет — царство

девојки — девојци

Дежево — место близу Новог Пазара (стара престоница)

дели — омео, храбар, одважан, срчан

делибаша — заповедник над лаком коњицом, старешина коњаника

делија — војник, коњаник јунак

делински перчин — перчин какав су носили војници

Демир-капија — предео у клисури Вардара (Демир-капија је турска реч, на нашем језику: Железна врата)

дервиш, дервишина — сиромах, муслимански калуђер

деспот — господар; тако су се звали неки српски владари после косовске битке

Дечани — манастир у Метохији који је основао кр. Стефан дечански 1330.

дечин — дечји

дзора — зора

диба — скупа свилена тканина у коју је злато уткано

дива — в. диба

диван — веће, скупштина; разговор; кућа или одаја у којој се чини диван

диванити — говорити, разговарати се

диван-кабаница — украшена горња хаљина у којој се иде на веће

дивит — мастионица; „метална направа која се састоји из једне краће цеви где се чувају трске којим су муслимани некад писали и једне мастионице опет од метала која је залемљена уз поменуту цев. У мастионици је било мастило и у њега потопљени конци, те се тако није просипало. Зато се у народној песми тражи само дивит и хартија, а ретко се помиње и перо и мастило што се и перо и мастило налазило у самоме дивиту. Сад се мало виђају такви дивити још у погдекога старинског хоџе, а некад је то био и украс и носио се задевен за појасом као ово сада тзв. наливперо. Отуда „трже дивит од појаса“. Дивити су били обично од туча, али било их је и од врло скупоценог материјала: од сребра н злата и уз то украшених разним мерџанима и драгим камењем исто као и пиштољи и јатагани у гласовитих и имућних делија“. (Гл. Елезовић, Речник косовско-метохијског дијалекта)

дивчик (дилчик) — шипка на преслици. „На дилчику“ — каже Вук — „горе стоји башлук [у варошке преслице оно горе на што се повесмо навија (а сеоска је преслица самотвора, па је место башлука горе као лопатица)] око којега се навија повесмо, а доле се дилчик забоде у коло, и то је све у варошке преслице. “

дизген, дизгин — вођице

диздар — градски запаведник, заповедник или вратар код тврђаве, куле

дизђен — в. дизген

дилбер — леп, мио

диљка — дугачка пушка

димишћија — сабља направљена у дамаску

Динара — планина на граници Далмације и Босне

дићи се — (значи и: ) поћи на пут: Дигоше се до два побратима

дица — деца

дишер — напоље, излази!

Дмитровица — Сремска Митровица, на левој обали Саве

дневи — дању: Дневи леже, а ноћи путују

Добрић — село у Јадру, недалеко од Љешнице, близу Дрине

доватити се горе — доћи у гору

доватити се коња — појахати

доитити — дохватити

дојде — дође

Дојчин (болани) — личност непозната историји, везује се за Солун

доке — докле

доклен — докле

долама — дуга горња хаљина, преко које се паше појас

дорат — мрков коњ

дори до — чак до

дорин — в. дорат

доро — в. дорат

досле — досад

дослужити (чашу) — не препунити

дослук — пријатељство

достојање — имање, очевина

дотирати — дотерати

дохакати — хака главе доћи, доћи главе коме

драгокуп — скупо плаћен

драм — 2, 5 грама

Дрекаловићи — племе у Кучима (у Црној Гори)

држава — држање, својина: дати, поклонити некоме нешто у државу

државина — имање, добро: Што ј’ у цара војске државине (што је војске коју има цар)

дробан — ситан

другом — други пут

држбиница — дружиница

дуговање — откуп

дужд — поглавица Млетачке Републике

Дукађин — (по Вуку) Метохија, (иначе) северна Албанија

дуљити — дужити

думен — крма

думенџија — крманош

Дурмитор — планина у Црној Гори

дрновит — махнит, тврдоглав, ћудљив

душман, душманин — непријатељ

ђаконија — разноврсне понуде

ђаур — неверник

ђе — где

ђевери (некога) — узима за девера

ђевери (дјевери) — сведоци при двобоју

ђевер уз ђевојку — неко од младожењина рода (најчешће брат, а ређе и неко ван рода) који прати девојку на дан свадбе

ђегођи — ђегођ (гдјегод), негде (ђегођи је због стиха)

ђем — жвале, гвожђе на узди што стоји коњу у зубима и око уста

ђемија — лађа

ђено — где

ђердан — огрлица

ђерђев, ђерђеф — дрвена справа у коју се, као у оквир, ставља платно на коме се везе

Ђерзелез Алија — највећи јунак у муслиманској поезији. „Деловао је“ — каже В. Ћоровић — „у Босни, односно у Сарајеву и Подунављу, и има највише посла са деспотом Змај-Вуком Бранковићем. Данас се узима да је то Али-бег, први управник смедеревског санџака, који се врло много истицао у борбама са Мађарима и Србима 1437—1470. Иза њега помиње се од 1472. други смедеревски санџак Али-бег Михалоглу, који наставља борбе с деспотом Вуком, Јакшићима н Мађарима. Оба Али-бега слила су се у народном предању у једну личност. “ По једном другом мишљењу, Ђерзелез Алија је Герз Ељаз, који је погинуо у јесен 1491. у борби против хрватске војске.

ђетић — јунак

ђечерма — јелек, врста одеће без рукава

ђидија — лопов, угурсуз, курва

ђипити — скочити

ђогат — белац коњ

ђогатаст — беле боје

ђогин — в. ђогат

ђого — в. ђогат

ђорда — сабља

ђугум — велики бакарни суд за воду

ђузел — диван, леп

ђул — ружа

ђул (ђуле) — кугла

Ђурђеви Стубови (Ступови) — манастир св. Ђорђа код Новог Пазара, задужбина Ст. Немање

егбе — бисаге, двогуба кеса која се меће с једне и с друге стране коња

ел — јер

елчибаша — главни поклисар (посланик)

ендезет — аршин (0, 666 м)

енџије — бисер

ере — јер

ећим — в. хећим

ефенди-кадија — господин судија

ждрал — коњ сиве боје

жежено злато — топљено злато

Жича — задужбина Стефана Првовенчаног на десној обали Ибра, близу Краљева

жура — ситан, жгољав

за — до, око: И изиђе једна чета мала, за тридесет и четири друга

забурмано, па се одбурмава — завијено, па се одвија

заврћи се — заметнути се

загледује (од загледивати) — загледа (од загледати)

Загорје — област у Херцеговини између Трескавице и Зеленгоре (најчешће, а има и других области са тим именом)

задужбина — манастир, црква, калдрма, мост, чесма н сл. (в. бел. Е, б)

зазор — стид

заклоњати — заклањати

закон — вера, обичај: На кумство се иде по закону

замандалити — превући мандал или засовницу преко врата

заметати (кавгу) — започињати

заметнути — започети

замћи — замаћи: Буздован се замче у облаке

заод — заход

запођести се — (значи и: ) појавити се: Запође се један прамен магле

заручница — вереница

засобице — један до другога

застава — место надно стола, према горњем челу

застанути — затећи: Не би л’ живу застануо мајку

затворати — затварати

затећи — (значи и: ) пресећи пут: Затекао Селим-алајбеже

затећи се — зарећи се

затомити — сакрити, упропастити

заточник — заступник, заменик, онај који за другога излази на мегдан

захајкати — истерати хајком

зачамати — забавити се, одоцнити

зачинити — украсити: Зеленијем листом зачинила

збјег — неприступачно место где се народ склања од непријатеља

звезати — свезати

звекир — метални колут којим се удара о врата

Звечан — развалине града више Косовске Митровице

Зворник — варошица на Дрини

згубити — погубити

зелен барјак — турска застава

зелен мач — сјајан мач

земан — време

Зеоке — село у срезу колубарском

зечки — као зец

зијамет — заповедништво, војнички феуд са годишњим дохотком од најмање 2000 аспри

зимити — зимовати

зимно — зимско

зламеније — знак, предсказање

златали — златан

златоутва — врста дивље патке (в. утва)

зле (га сео) — на зло

зло ти вино — у зао час пијеш то вино

змај — в. ала

Змај-деспот (Змај огњени) Вук - Вук Гргуровић, унук деспота Ђурђа Бранковића, сремски деспот. „Као деспот, Вук се особито прославио 1476, проваливши у Сребрницу и борећи се под Шапцем и Смедеревом. Нарочито је чувен његов смели поход на Сарајево 1480, кад је успео да провали у град и да га опљачка 1481. С успехом је војевао против Турака у Србији и довео отуд, из околине Крушевца, на 50000 људи, који су насељени око Темишвара. “

зможан — моћан, силан

зопца — зоб

Зрињ (или Зрин) — град у Хрватској, данас село (јужно од Петриње)

зулум — насиље

зулумћар — насилник

ибришим — свилени конац

игуман — старешина манастира

иђе, иђем — иде, идем

ижљећи — изићи

извадити (агалуке) — измолити

изгубити (кога на мегдану) - погубити, убити: Изгуме Грче на мејдану

издворити — заслужити, зарадити

издобила — изобила, обилно

изисти (изидем) — изићи

измашити — избацити

измијенити — заменити: Да ти стару измијени мајку

изубаха — изненада

ијед — гнев

ију — једу

индат — помоћ

инокосан — усамљен

интови — в. хинтови

инџијели — свете књиге (Коран)

инџил — в. инџијели

исе — део

истирати — истерати

истом — него, само: Истом пошли да се љебом ране; тек што: Истом кнеже наредио војску

ихтијар — старац

ишћерати — истјерати

јà — тако, или, али, а; „у пјесмама“ — каже Вук — „на некијем мјестима готово не значи ништа, него се додаје да изиће пуна врста“

јабана — туђина, туђинац

јабанџија — странац, туђинац

Јавор — место на Косову

јаглук — марамица, рубац

јагрз — вранац

јазија — слова на хартији

јазиџија — писар

јазук — штета, губитак

ја... ја — или... или

јако — сада

Јакшићи (браћа) — Стефан и Дмитар, синови Ђурђевог војводе Јакше. Стефан (у песми Шћепан) „ретко је учествовао у борбама, него је управљао и унапређивао породични иметак“, који су он и млађи му брат Дмитар добили од угарског краља Матије (пошто су после пада Смедерева напустили свој завичај Јагодину и прешли у Угарску). Дмитар је учествовао у многим бојевима и истакао се као велики јунак. Стефан је живео до 1489, а Дмитар је умро 1486. од ране коју му је задао „у близини Смедерева, на мосту речице Језаве, његов непријатељ Г зи Мустафа“.

јала (јалах) — о боже!

јалакнути — викнути: ја алах; навалити

јали — или

јалија — обала

јандал — на страну, на страни

јаничар — војник нове војске (основао је Орхан, отац Мурата I, 1326, а уништио је Махмуд II 1826) која је основана од потурчених заробљених хришћана а у коју су касније примани и прави Турци

јанкеса — торба која се носи са стране

Јанко војвода — в. Сибињанин Јанко

Јанковић Стојан — в. увод, III, 7

Јања — место на левој обали Дрине (у некадашњој зворничкој нахији)

Јања црква — неодређена црква

Јањина планина — измишљена планина

јањичар — в. јаничар

јапунџе — кабаница

јасак — наредба, забрана

јатаган — велики нож

јатак — човек који скрива хајдука; место где се хајдук скрива

Јевросима — мајка Марка Краљевића (историја не зна за Јевросиму)

јеглен — разговор, забава

јегленисати — разговарати се, забављати се

једек — коњ у поводу, уже

јединак — јединац

једнак — (значи и: ) намах, одмах

Једрене — варош Турској на утоку Тунџе у Марицу

језан — позив мујезинов са мунаре да се муслимани моле богу

јездити — јахати: Напоредо језде добре коње

језер — језеро

Језера — поље у Црној Гори близу Дурмитора (зове се тако, јер на њему има преко четрдесет језера)

јел — јер

јелика — јела

јеменија — марама

јеменије — плитка обућа

јењичар — в. јаничар

јер — зашто: Јер га синоћ објесио ниси?

јера — јер (јера је због стиха

Јерина (проклета) — в. увод, III, 5

јечерма — в. ђечерма

јолдаш — друг

јошт, јоште — још

Југ Богдан стари — личност непозната историји

Југовићи (Бошко, Војин и др. ) — личности непознате историји

јуњга — ока и по

јутрења, јутрење — рава служба у цркви

кабаница — плашт, огртач

кава (кавана) — место где се пије

кавад, кавадић — женска горња хаљина од свиле или од кадиве, понекад извезена златом или сребром

кавга — свађа

кавгаџија — свађалица

када — в. кадуна

каде — кад

кадива, кадифа — сомот

кадивли — од кадиве (сомота)

кадија — судија

кадифлија капа — капа од кадиве

кадно — кад

кадуна — турска госпођа

каил, каио — рад, вољан

каишли-опанци — опанци од каиша

кајас — каиш, ремен

каквино — какви

како — (значи и: ) као

какогоди — какогод (какогоди је због стиха)

калајли-легењ — лавор од калаја

калауз — путовођа

калем — перо за писање (од трске)

калпак — висока капа, наоколо покривена крзном, а средини сукном или свилом или кадивом

калпак свиле беле — капа од беле свиле

калчинаст — „ногу испод колена друге боје него што је тело“

калчине — велике чарапе што се носе у чизмама

камзе — у ножа ово што се држи руком

ками — (старији облик место) камен (са дативом значи јаох: ками мајци — јаох мајци)

камилавка — калуђерска капа

камилови (клобук) — од камиље длаке

камџија — бич

кано — као

канов — црквени закон

канџија — в. камџија

кара — црн

Карабогданска — Молдавија

Каравлах — Румун

Каравлашка — Влашка

Карановац — Краљево

Кара-Окан — град у Караманији у Малој Азији

караула — стражара

кардаш — пријатељ

касаба — варошица

кастил — намерно, нарочито

катана — војник коњаник

каук — чојана округла капа, горе пљосната, пуна памука, око које Турци обавијају чалму

каур, каурин — неверник (тако Турци у песмама зову хришћане)

кауркиња — в. каурин

каурски — невернички (тј. хришћански)

кафтан — горња хаљина (најчешће од свиле)

Качаник — варошица крај реке Неродимље

Качаничка клисура — води реке Неродимље, између косовске и скопске области

кашкет — качкет

кеса блага — 500 гроша (око 18 златних дуката)

кесеџија — друмски разбојник (у Турака хајдук на коњу)

кириџија — онај који на коњима или на колима преноси робу за новац

кита и сватови — кићени сватови

кићени дарови — извезени дарови од платна или свиле

кићени сватови — окићени, накићени сватови

Кладуша — место у Босни (у Крајини)

клобук беле свиле — капа од беле свиле

⇐ Предыдущая 28 29 30 31 32 33 343536 37 Следующая ⇒