Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке. 35 страница

кмет — (у Србији) знатнији сељак (који управља сеоским пословима); (у Црној Гори) судија; (у Босни) сељак који седи на туђој земљи и у туђој кући

кметовати — (значи и: ) одлучивати, оцењивати

кнежина — в. бел. Е, 90

кнез — владар (кнез од Сријема); управитељ кнежине (потоњег среза); сеоски кнез (који је у договору с кметовима управљао сеоским пословима)

књига без јазије — чиста хартија

књигоноша — писмоноша

коб, кобак — сусрет

Ковачевић (Ковачина) Рамо — турски јунак за кога не зна историја, можда: Ибрахим-ага Ковачевић, познат као ускочки непријатељ у другој половини XVII века

Ковачи (равни) — место за које се у песмама везује Ковачина Рамо (више босанских села носи ово име)

Ковин — варош у Банату, на Дунаву према Смедереву (паљена и рушена за време Турака)

коврдин — некакав мач (постоји мишљење да је ова реч направљена према речи џевердан)

ковчали (чакшире) — с копчама

ковче — копче

ковче и чакшире — доколенице са сребрним или златним копчама

когоди — когод (когоди је због стиха)

којено, којино — које, који

колајна — огрлица, одликовање (медаља)

колан — појас којим се седло утврђује за коња

коласт — шарен на кола (кругове)

Колашин — место на реци Тари

колено — порекло, род, народ: И од српске крви и колена

колијер — јака, огрлица

коло — врста игре; точак, круг

кољенце (на дурбину) — чланак

комат — комад

комендат — командант

Комнен барјактар — личност непозната историји

конак — кућа, преноћиште; дан хода; одмориште

кондијер — в. кондир

кондир — бокал, пехар, врч

конофит — црни корал

коњадо — шурак

Коњиц — варош у Херцеговини (на левој обали Неретве)

копања — дрвени суд

копије — копље

копрена — марама

копца (дем. од коб) — сусрет

Корита — поље у Херцеговини, „око 17 км северно од града Билећа“

Косанчић Иван — личност непозната историји (презиме по реци Косаници)

косијер — мала крива коса којом се обрезује винова лоза

Костадин бег — Константин Дејановић (в. увод, III, 3)

костоловка (копље) — костоломка, копље које ломи кости

котар — област, земља око каквог града (срез)

Котар — в. Котари

Котари (равни или камени) — крај у северозападној Далмацији, близу Задра

коштурница — костурница

крајина — област, земља; граница; рат

Крајина — област у Босни

крајишник — граничар

Краљевић Марко — в. увод, III, 4

кр’ат — коњ зеленко арапске пасмине

крдисати — уништити, разбити

крепост — снага, јачина

крисну — скочи

Крсница — Мала и Велика Крсна, у близини Смедерева

крстат, крсташ барјак — застава на којој је извезен крст

Крушедол — манастир (и село) у Срему, на јужној страни Фрушке горе

кршно одијело — добро, богато одело

ктети — хтети

кћети — хтети

ку — коју

кубуре — корице за пиштоље

кубурлија, пушка из кубура — пиштољ (мала пушка која се носила у кубурама, кожним кесама на предњем делу седла)

куга — опасна болест од које је у Европи у XIV веку умрло двадесет и пет мили она људи. О њој у нашем народу постоје разне приче (да је као жива жена која тражи од људи да је носе, да са осталим кугама живи у некој земљи преко мора и да је бог отуда шаље када хоће да казни људе, итд. ). По старом веровању, кугу највише уништавају пси, а сем тога у борби против ње препоручивало се и уредно прање судова и повлачење мађијског круга (тј. бразде) око села.

куђеља (кудјела) — преслица; повесмо: Везаћу га уз то бојно копље као жена куђељ’ уз преслицу

кујунџија — златар

кујунџика — кујунџијина жена

кука и мотика — сељаци, народ

кула — куће од камена; „у Херцеговини се“ — каже Вук — „свака кућа од камена зове кула, а у пјесмама и она која није од камена зове се кула или двор“

кулаш — коњ мишје боје

Кулин капетан — заповедник турске војске, погинуо у боју на Мишару 1806.

кумај — једва

кума куми (некога) — узима за кума

кумаш — врста свилене тканине

Кунар — (по Вуку) гора између Лике и Котара

Кунара — в. Кунар

Куна Хасан-ага — заповеденик у Книну, погинуо под Книном 1653.

Куновица — планина у источној Србији (у песмама каткад уместо Кунаре)

Кунор — в. Кунар (сличан назив има једна планина у Македонији: Кунора)

купа — чаша

Купиново — село у Срему, у срезу земунском, код Саве (веома старо насеље)

курталисати — ослободити, спасти

Кучајна — планина, стари град и рудник у округу пожаревачком

Кучево — варошица у Србији, у средњем току реке Пека, у области Пожаревца

Кучи — велико племе у Црној Гори (налази се око планине Жијово и Ком, зато се зове „ломно“)

Лаб — речица на Косову

лабуд (коњ) — белац

лав — пољско имање; ловачки пас; разговор

лавра — главни манастир

лаган — лак

лагум — дужи прокоп испод земље који се испуњава барутом ради минирања

лагуне (ноге) — лагане

Лазар кнез — в. увод, III, 3

лале — учитељи владалачке деце, доглавници, дворани

лакрдија — реч, говор

Ландово (тј. Ландол) — село у околини Смедерева

ласно — лако

Латинин — Талијан; „у Црној Гори“ — каже Вук — „и онуда по околини зове се Латинин сваки човјек закона римскога“; „као што у Далмацији приморци и Бодули зову све људе са сухе земље изнутра Власима, тако и Власи сваког који је обучен у талијанско одијело зову Латинином, макар био кога рода и закона“

латински — талијански, католички

Левант — Мала Азија

левер — војник кога цар плаћа

Леђан — в. бел. Е, 1

леђен, леђенина — леген

лепота девојка — лепа девојка

летурђија (литургија) — најглавнија служба у цркви

Лијевно (Ливно) — варош у Босни, за време турског господства важно седиште власти

липањ — јун

Липовац — село у крагујевачкој Јасеници

лист књиге бијеле — писмо

литра — ¼ оке, 320 грама

лобуд — кратко копље, буздован

ловак — лов

ложница — место на коме се спава

ломан — (као епитет уз планину) кршан, стеновит

лонца — скуп, збор, дворана за примање

луд — (значи и: ) мали, нејак: двоје ђеце лудо

лула од тумбака — мала чашица, повелики напрстак од месинга

лулу пије — пуши

љевака — лева рука

љевше, љевши — лепше, лепши

љељен — јелен

љето — (значи и: ) година: Ево има сто и шесет љета

Љешница — варошица наврх Мачве, близу Јадра и Дрине

љуби — љуба, супруга

љубимни — љубљени, вољени, драги

Љубовићи — позната стара херцеговачка породица

љуте змије од крајине — опасни за непријатеља

Љутице — село у Тамнави (у срезу посавском)

љуто гвожђе — (у западним крајевима) челик

љуцки — људски

мавлута — некакав турски огртач

Мазгит — поље у Косову, између Лаба и Ситнице

малвасија — врста вина

малин — име коњу

Малисори — албанско племе које живи у Малесији код Скадра

Мандушић Вук — истакнути харамбаша котарских ускока, вешт и храбар ратник, одликовао се у више сукоба са Турцима, погинуо 1648. код тврђаве Зечева (између Книна и Скрадина)

манит — махнит

мановски — језик неког племена у турској војсци (можда: монголски)

Маоча — село у Босни

марва — благо

Марица — извире испод планине Рила, тече кроз јужну Бугарску и улива се у Егејско море

мартолози — помоћни хришћански одреди у турској војсци

маскара — смешна ствар

матара — врста чутуре, винског суда

Маћедонија — (у песми: ) Србија или држава Немањића

маћи (војску) — кренути

махана — мана

маха стамболија — украс на глави (по Костићу), зобница (по Вуку)

маштрава, маштрафа — мали бакрени суд

меана — механа

мегдан — двобој, разбојиште. Двобоји су се одржавали не само у средњем него и у XVI и XVII веку, па и касније. Нарочито су радо ускоци делили мегдане са босанско-херцеговачким Турцима. За двобоје су постојала одређена правила. Између осталог, онај који је позвао на мегдан имао је право да први удари; отуда стихови: „твој је мегдан, твоје позивање; играј коња па удри на мене, а ја ћу ти стати на белегу“.

мед — међу

медан, меданак — в. мегдан

Медија — Медина, град у Арабији

међедина — крзно од медведа

мезил — пошта

мезил-књига — писмо које долази поштом

мезилски — поштански

мејдан — в. мегдан

мејданџија — борац

мелем — лек, маст за мазање

меневиш — љубичаст

менека — мене

мермер-авлија — двориште поплочано каменом

мермерли — од мермера

мерџан — корал

местве — кожне чарапе

метати се (камена с рамена) — бацати

метати стреле — стрељати

метериз — шанац, опкоп, заклон

Метковић — село у Мачви, у околини Шапца

меште — уместо

мешћема — суд, судница

миздрак — копље

Мијат (Томић) — родио се у Дувну, био је дуго хајдучки поглавица и убијен је на превару 1656. или 1659.

мијенити — мењати

Милица царица — кнегиња Милица, жена кнеза Лазара, ћерка кнеза Вратка (потомка Немањиног сина Вукана)

милост — (значи и: ) љубав: Ако ћу је напит по милости

Миљешевка црква — манастир Милешева, задужбина краља Владислава у близини Пријепоља

Мироч — планина у североисточној Србији, у близини Доњег Милановца и Брзе Паланке

мисирско повјесмо — египатски памук

Митровица — место на левој обали Саве (Сремска Митровица); место на десној обали Саве

Мишар — поље код Шапца на коме је српска војска потукла турску 1. августа 1806.

мједен — бакаран

мјендел — бадем

Млав — планина између Скопља и Качаника

млечанин — млетачки дукат

млого — много

мљезиница — мезимица

мнити — мислити

Момчило војвода — в. увод, III, 2

Моравица — горњи ток Западне Мораве

мореш — можеш

Мостарско поље — равница у Херцеговини на југу од Мостара

Мрамор — село са десне стране Ситнице

мраморје — камење

мрежа од бисера — женски накит

Мркоњић Петар — личност непозната историји (у песмама најчешће у друштву јунака из XVII века)

Мрњавчевићи (Вукашин Угљеша и Гојко) — в. увод, III, 2

мрчати — помркнути, потамнети

мујезин — онај који са мунаре позива муслимане на молитву

мук — ћутање

мукадем — господски, старешински

муком — ћутке

муком се замукла — умукнула

мула — господин, велики судија

Муса Кесеџија — в. бел. Е, 31

Мусић Стеван — в. бел. Е, 19

Мустај-бег Лички — Хуракаловић, велики турски јунак из XVII века, зет Јусуф-бега Филиповића, седео у Удбини и управљао Ликом (1653)

мучати — ћутати

муштулук — добар глас, награда за радосну вест

набрекивати — викати бре некоме, натресати се

набрекнути — дозвати некога речју бре

навалија — некаква одлична сабља

навришко — одмах

надвор — напоље

надó — челик

назорице — издалека пратити некога али тако да се не губи из вида

на ино — друкчије

најпотље — најпосле

накалити — усијано гвожђе нагло расхладити квашењем

накитити књигу — написати писмо

накитити се (вина) — добро се напити

на кољену писати књигу — писати писмо држећи хартију левом руком на колену а десном перо

накрпат — говорити

налбантин — поткивач

наљећи (наљести) — наићи

намастир — манастир

нами — нама

намјера — (значи и: ) случај, срећа, удес

намоловати — насликати

наодити се — находити се, налазити се

напокоње — напослетку

напокоњи — последњи

наприједа — напред (наприједа је због стиха)

наредити — уредити

на селам дочекати — дочекати поздравом

настати (говорити) — почети (говорити)

наука — навика

нахија — округ

наџак — чекић, убојна секира. „Наџак је“ — каже Вук — „с једне стране као мала сјекирица, а с друге стране има дугачке уши. “

нашарати књигу — написати писмо

небог — убог, јадан

Небојша — кула на Дунаву у доњем београдском граду

невера — издајство, превара: Па ја не смем невере чинити господару

Невесиње — варош у Херцеговини, за време турског господства важно седиште власти (кадилука)

невјера — (значи и: ) неверан, непоуздан човек, издајник

него — (значи и: ) само

неђе — негде

неимар — градитељ, мајстор који гради куће, цркве, градове

нејак — дете, млад, недорастао

нејачак — мали, неодрастао

нејмати — немати

Немања Стефан (у калуђерству Симеун) — в. увод, III, 2

Ненадовићи Јаков и Алекса — в. бел. Е, 90

неразуман — неук, неискусан

нете — немојте

нетијак — нећак, сестрин син

нијет — намера

није требе — није потребно

ником поникнути — сагнувши главу к земљи погледати преда се

ништ — сиромашан, бедан

Новаковић Грујица — личност непозната историји, у песми син Старине Новака (неки мисле да је то Грујица харамбаша из познијег времена, из XVII века)

Нови — многа се места тако зову (у Боки, Далмацији, Лики)

нож пламенит — нож од гвожђа каљена на пламену

нојца — ноћца, ноћ

ноћи — (значи и: ) ноћу: и ноћи и дневи — и ноћу и дању

нуто (узвик) — гле

Њемадија — Немачка

њојзи — њој

обезнанити се — изгубити свест, пасти у несвест

обикнути — навићи (се)

Обилић Милош — в. увод, III, 3

обисити — обесити

обиснути се — ухватити се некоме о скут

облазити се — огледати се, мерити се: Него устај да се облазимо

облакомити се — полакомити се

Облачић Раде (Облак Радосав) — „највероватније је велики челник Радич (Поступовић), који је живео у XV веку. Помиње се од 1413. као један од главних заповедника српске војске која је помагала султана Мухамеда против његовог брата Мусе. Описују га као веома храбра и мудра, и као човека који је свршавао послове са мало објашњавања“. Последњи пут је поменут 1435. Али постоји и мишљење да се под именом Облачића Рада крије велики војвода Радослав Михаљевић.

облучје — предњи, виши део седла

обор — ограђено место где се затвара стока

оборкнез — кнез од кнежине (потоњег среза)

обоци — минђуше

обранити — ранити

обритвити — обријати, ошишати

обрштер — пуковник

овда, овди, овђе — овде

огар — врста ловачког пса

огледање — борба: Брез јуначког мога огледања

огњени чауш — хитар гласник

оградити (вешала) — саградити, подићи

ограшје — бој, битка

оданле — оданде

одвојити сабљом — сабљом задобити, освојити

одврћи се — одметнути се

од злата јабука — јабука у коју су забодени дукати (и која се давала као дар)

од ина — друкчије

одјако — одсад

од мејдана — за мегдан, који је јуначан, борбен

однесао — однео

однешен — однесен

одселе — одсад

ође — овде

ома — одмах

омислити се — досетити се: да се како не омисле Турци

ондар — онда

опитати — упитати, запитати

оповиђети — скренути пажњу

оправити — послати, спремити

оправљати се — спремати се: А Алил се оде оправљати

опростити (кога) — ослободити

Орашац — место ниже Вакупа

Орашје — село у смедеревском округу (два села: Велико и Мало Орашје)

ордија — војска

Орид — Охрид

осећи — одсећи

осјетити се (чему) — досетити се

осјећи — одсјећи

османлије седла — турска седла

особница — сопствена, властита

остан’ ме се — остави ме

остар — оштар

острице — оштрице (оштрица)

оструга — мамуза

Остружница — село поред Саве, у срезу посавском (у овом селу заседала је прва народна скупштина 1804)

отале, отален — одатле

отварати се на бурму — одвијати се

отворати — отварати

отворити јунаштво — показати јунаштво

отказати — одговорити

откле, отклен — одакле

отлен — одатле

отоле, отолен — одатле

отому — тому (томе)

отока — рукавац

отресен — отресит

отправити — послати

очимити — говорити коме богом оче!

очин — очев

оџа — в. хоџа

оџак — димњак, кућа, огњиште, породица

ошли — отишли

Павлица — задужбина Стефана Мусића, Лазаревог сестрића, подигнута крајем XIV века

павта — в. пафта

павталија — в. пафталија

павун — паун

павуница — пауница

пазуо — пазухо

паке — пак (паке је због стиха)

лала — велики нож који се носи за појасом

паланка — варошица

паметовати — памтити

памукли — од памука

панцијер — оклоп

Папраћа — манастир у области Дрине, близу Зворника, задужбина краља Драгутина и његових синова Владислава и Уроша

парип — обичан коњ

пâ с — појас

патријар, патријара — патријарх

Паћаршија — црква саграђена у XIII—XIV веку

пафта — карика

пафталија — пушка са пише карика

паша — „1) од два туга (коњска репа), тј. заповједник и господар од једнога града и његове нахије, нпр.: зворнички паша, шабачки итд. — 2) од три туга, тј. везир и господар од читавог једног пашалука, гдје има више градова н нахија, нпр.: босански (или травнички) паша, биоградски, итд. “

пашалук — област пашина

пашеног — муж женине сестре

пексијански — нечист, незнабожачки

пенџер — прозор

перишан — сребрн накит

перни буздован — буздован који има пера

перчин — прамен дуге косе пуштен низ леђа (носили га некад не само Турци него и наши људи)

пешкеш — дар

Пива — област у црногорској Херцеговини, између Дробњака и Гацка

Пивљанин Вајо — Бајо Николић, харамбаша приморских хајдука из друге половине XVII века. Око 1670. живео је у Перасту и примао новчану награду од млетачких власти за заслуге стечене у рату против Турака. Одатле је — по турској жељи — исељен са осталим хајдуцима у Истру, а затим у Задар. Године 1683, кад су Турци заратили против Аустрије, побегао је из Задра и придружио се Илији Митровићу (који је, против воље млетачких власти, започео борбе с Турцима). „Од 1684. поново је био у млетачкој служби, у Боки.. Погинуо је око 7. маја 1685. у кланцу на Вртијељци, бранећи узалуд Турцима продирање према Цетињу. “

пивница — подрум у коме се држи пиће

пињал — бодеж, оштар нож с обе страве

Пипери — племе у Брдима на северу од Титограда

Пиритор — в. Пирлитор

пирлитана (шара) — навезе на пушка

Пирлитор — зидине старог градића у Херцеговини

Пладин — непознат град, по миње се само у песми

пландиште — место где се животиње у подне склањају од сунца

платно — (у грађевинарству зид, градски зид

плино — плен

поарати (похарати) — опљачкати

побацити — одбацити: Побацише њине одломчине

побратим — в. бел. Е, 8

поводна (река) — надошла

поглати — погледати

погледује (од погледивати) — погледа (од погледати)

по данас — од данас

подворити — послужити, одати почаст, поздравити

Подгорица — Титоград

подићи се — (значи и: ) кренути, поћи: Подиже се Ћуприлић везире

позаптити — стегнути

појагмити — разграбити

појати — певати

покајати — осветити: Сваки своје да покаје старе (сваки да се освети за своје претке)

полазити (кога) — походити

полак — пола

полица — место које има пратилац мегданџије: Да му будеш здесна у полицу

полуноћи — у поноћ

поматера — в. побратим

поначинити се — поткрепити се

понжоли — прозори

поочим — в. побратим

попети сепети — затворене котарице (по Вуку), плетени сандуци (по Маретићу)

Попила (Попине) — поље у Хрватској

порашта — због чега

поредо — упоредо

Порча од Авале — један од турских заповедника утврђења на Авали. Ово утврђење је постојало и пре Турака, па су га Турци — ради напада на Београд — преградили 1442, а Мухамед II га оправио 1458. Сада је на томе месту споменик Незнаном јунаку.

посестрима — в. побратим

посинак — в. побратим

посици — посеци

посмидити — постати смеђ

пот — зној

потавњети — потамнети

потаја — скривеност, тајна: из потаје ђогат — скривен белац (за кога се не зна)

потворити (на некога) — обедити (некога)

потле — после

потно — знојно

потпрашити (пушку) — подасути барутом

потрусити — оскрнавити

потходити — (можда) подбости, обости

похарчити — потрошити, уништити

Поцерје — североисточни крај округа подринског

почивати — одмарати се

починути — одморити се, умрети

пошљедњи — последњи

пошта — част, дочек: Пошту чини Виде Маричићу

пошта књигоноша — поштар који носи писма

правда — (значи и: ) истина: Већ и Марко остави за правду

прах — (значи и: ) барут

првичје — прва похода

првобратучед — брат од стрица

пребивати — становати, живети

преватити — прихватити

преводник — преводилац

прегледује (од прегледивати) — прегледа (од прегледати)

пред вчером — прекјуче

преља — (значи и: ) преслица

премјена — промена

преођенути — преодјенути

преслужити (чашу) — препунити

преставити се — умрети

претио — дебео

претурити — пребацити: Ја ћу вам је саде претурити а из руке тешким буздованом

преша — хитња (на прешу — журно)

прешити (прешим) — хитати

прзни — свадљив, џандрљив, готов на тучу

приварити — преварити

приглас — реч нејасног значења: тужни гласи и пригласи (можда је то амплификација као и у следећим случајевима: крила и окриља, слика и прилика, зове и призивље итд. )

пригодити се — десити се, наћи се

прид — пред

прид — додатак, накнада, доплата

придобити — победити

призирати се — привиђати се

Призрен — град у Метохији, некад престоница цара Душана

Пријепоље — варош у Херцеговини, на реци Лиму

прико — преко

Прилике — село у западној Србији

Прилип — Прилеп, варошица у Македонији

приминути — умрети

примити се — (значи и: ) поћи

принос — поклон, дар

припуштити — припустити

присојкиња (гуја) — која живи у присоју (месту према сунцу)

пристасати — стићи, приспети: У то доба бане пристасао

пристати — у прави час доћи: Ето нама неће пристат благо ни за здравље ни за нашу душу

пристати за ким — ићи за ким, пратити кога: И пристô сам незван за сватови

прифатити — прихватити

про — преко

прогарити — реч нејасна значења, можда: запалити

проз — кроз

проигуман — бивши игуман

проишао — прошао

Пролог, Пролога — висораван у Босни, западно од Ливна

прометивати — пребацивати

пром’јенитн св’јетом — умрети

прометнути се — претворити се

проста чинити — ослободити

простити — опростити

протопоп — прота

проћу себе — према себи

прохесапити — прорачунати

проходити — пролазити

пули — што има пегице, бобице

пуљат — бео коњ са округластим шарама

пунац — таст

пуница — ташта

пустимице — тако бацити буздован да се у лету окреће

пусто благо — благо које нема власника; велико благо

путаљ — коњ путоногаст

пуце — дугме

пуше (вјетар) — дува

пушка из кубура — пиштољ

пушити — пустити

пушћати — пуштати

рабрити — храбрити

Раваница — манастир који је подигао кнез Лазар 1381.

Радивоје (дели) — личност непозната историји (у песми побратим Старине Новака)

раждене — разагна, растера

ражљутити — разљутити

разбој — разбојиште место где се бије битка

разбојник — јунак, борац: А тако од рана, разбојниче, оздравити

разгледује (од разгледивати) — разгледа (од разгледати)

разговарати (кога) — тешити, храбрити

разгодити — (значи и: ) разделити: И све јесте робљу разгодио

раздертити се — забринути се, ожалостити се

разма — осим

раја — немуслимански поданици султанови, који су били подложни плаћању харача

рамазан — муслимански пост

рамо — раме

раскарити се — забринути се

распучити — раскопчати

рат (рахт) — коњски накит

Рача — манастир на Дрини у области Бајине Баште

рашћерати — растјерати

редак — ред (мени редак дође)

Рибник — турска тврђава у Лики, чувена са честих борби између ускока и Турака у XVII веку

ризница — одаја у којој се чува новац, одело, оружје

рисовина — крзно од риса

Ритопек — село на Дунаву, у околини Београда

ричи — речи

ришњански — из Рисна

ришћанлук — хришћански свет

роб — „Турци су досад”, — каже Вук — „кад су с киме ратовали, водили у ропство дјецу и жене гдје су год које могли ухватити, а и људе које нијесу сјекли. Гдјекоји су ове робове и држали те су их служили, а највише их је продавано и препродавано; зато је свагда уз војску ишло људи не само из Цариграда него и испреко мора (из Азије и из Африке) који су робље куповали и у своје земље водили. Рајетин није могао роба купити и држати, него га је могао откупити и пустити да иде куд хоће. Сви господари од робова навраћали су и нагонили робље да се турчи, особито дјецу и младе жене и дјевојке, и многи су се женили робињама, и тако је од робиња било (и сад још има) највећијех турскијех госпођа. Гдјекојијем су људима Турци осијецали откуп, па их на јемце или залогу пуштали да просе и откуп да састављају. Овакови је роб имао око врата гвоздену халку с катанцем под грлом, и понајвише се у народу нашему зове туцак... И сужањ је налик на роба, али се сужњеви не продају, него се држе у тамници док се не откупе; кадшто се и они као и робови пуштају да састављају откуп. “

робак — роб

Ровца — црногорско племе око реке Таре (по предању, води порекло од Гојака, који се овде доселио из Никшића крајем XIV века)

Романија — висораван у Босни, великим делом пошумљена, позната као хајдучко пребивалиште; „народ Романијом често назива целу област која се на север протеже до реке Биошчице, а на исток и југ до планина уз долину Дрине и њених притока“

рочиште — уречен састанак

руветлија — занатлија

руво, руо — рухо, одело

рудина (трава) — утрина, тратина, земља обрасла ситном травом

рујно вино — жућкасто вино

руса глава — у народним песмама се тако често говори за сваку главу

руса коса — црвенкаста коса

рушпа — дукат, цекин

ршум — сила, снага, насиље

ршум учинити (на кога) — повикати с претњом

сабља окована — сабља украшена сребром

Сава Немањић — в. увод, III, 2

саг — ћилим

сагучити — згучити, савити што у гуку

садахна — сада

саде — сада

садити — (значи и: ) седати, посађивати: Сади кума једног до другога

Сазлија — речица на Косову, село у коме је извор реке Ситнице

сајалија — врста одличне чохе

сактисати — уништити

салите токе — токе које су саливене у калупу

Самодрежа — црква на путу из Приштине у Митровицу

самокрес — пиштољ, пушка; „може бити“ — каже Вук — „да је ова ријеч постала кад су се на пушке начинили табани с кремењем, јер су их из почетка палили фитиљима“.

самур — крзно од самура (једне врсте куне), капа од самура

самур-калпак — капа од самурова крзна

Сана — река која утиче у Уну под Новим

санак боравити — спавати

сандал — врста полусвилене тканине

сандалије (гаће) — од полусвилене тканине

сану — сну

сап — дршка

сарук — в. чалма

састићи — стићи

сати — потрошити, изгубити

сахранити — (значи и: ) спасти, сачувати

сачмалија даска — (ваљда) даска која је богато украшена

сачмали-кошуља — веома навезена кошуља

са шта — због чега

свагђе — свакад

свати (некога) — узима за старога свата

световати — саветовати

свилај — в. силај

свјеровати — одржати веру (реч)

себека — себе

седмерица — седморица

сеиз — коњушар

сеир — в. сехир

Секула Бановић — Секељи Јан, рођак Хуњадијев, бан Хрватске од 1446. до 1448. (отуда му у песми презиме Бановић), погинуо 1448. у боју на Косову (где се заједно са Хуњадијем борио против Турака)

селам — турски поздрав: „селам алеким (или као што Бошњаци говоре: селамалећ), а на ово се одговори: алећиму селам. Селам само Турци називају један другоме, а хришћанину нити ће Турчин селама назвати нити га хришћанин (под владом турском) смије Турчину назвати, а кад би то који учинио, би га погубили ако се не би хтио потурчити“.

селе — сестра

Семберија — крај у Босни, на левој обали Дрине

Сењанин (Сенковић) Иво — в. увод, III, 7

Сењанин Тадија — (свакако) Тадија Петровић, савременик Сењанина Иве, а постоји и претпоставка да то може бити и неки котарски јунак — Мандушићев сестрић Тадија или који други — с обзиром на то да су Турци називали Сењанима не само људе из Сења него „све хајдуке и злочинце без разлике“

⇐ Предыдущая 28 29 30 31 32 33 34 353637 Следующая ⇒