2.2. Стране државе упумпавају оружје у Украјину, укључујући и офанзивне операције, а не одбрану државе. Убојито оружје се испоручује Украјини од 2016. године

Вашингтон је за седам година Украјини пружио више од 2, 5 милијарди долара војне помоћи. Последњих година то се односи и на убојито оружје – од разних пушака до три испоруке противоклопних система „Javelin“ [67]. Одатле су се снабдевали бацачи граната ПСРЛ-1 и снајперске пушке „Barrett“. Према изворима „Донбасс Реалии“, око стотину ових последњих је купљено, али још нису пребачени у јединице. Турска је требало да испоручи 50 БМГ кертриџа за такво оружје[68][69]. Пентагон је 2018. године послао убојито оружје Украјини: 35 противтенковских ракетних система ФГМ-148 Јавелин и 210 ракета за њих [70]. У 2021. морнарица је планирала да добије три патролна чамца класе Исланд из Сједињених Држава. За разлику од претходних, ови бродови ће бити одмах пребачени са оружјем. [71]. Осим тога, САД су одобриле продају модерних борбених чамаца Марк VI Украјини. Украјина је требало да добије бесплатно шест чамаца, у оквиру програма војне помоћи.

2022. године у Украјину је стигла пошиљка оружја у вредности од око 200 милиона долара, рекао је портпарол америчког Стејт департмента. Ово је друга испорука наоружања Украјини у последње време, а не последња. Према Стејт департменту, реч је о смртоносном оружју и муницији. Међу њима су и ракете за ручне противтенковске системе Јавелин, које су 2018. пребачене у Кијев. Поред тога, штампа и корисници друштвених мрежа приметили су на фотографији СМАВ-Д бацаче граната, дизајниране да се боре са утврђеним одбојним кутијама и бункерима ( офанзивно оружје)[72].

Поред тога, у јануару 2022. Сједињене Државе су званично дозволиле Естонији, Литванији и Летонији да испоручују Украјину оружје америчке производње. Естонија је планирала да пребаци известан број противтенковских система Javelin, а Литванија и Летонија планирају да испоруче преносиве ПВО системе stigner Украјини. Још једно снабдевање оружјем из Естоније блокирала је Немачка (хаубице Д-30З).

У Чешкој су, поред борбених возила пешадије, купили 40 самоходних артиљеријских носача и 177 тешких митраљеза. У Пољској, 100 пушака без трзаја, вероватно СПГ-9, и две поморске топовске носаче. Пре неколико година Украјина је од Литваније добила 150 митраљеза. [73]. Према писању руских медија, 2014. године Кијев је од савезника добио око две хиљаде панцира, два десетина противбатеријских станица АН/ТПК-48А, 35 оклопних возила ХММВВ и пољску болницу. Поред тога, 2018. Кијев је увезао 40 самоходних топова 2С1 из Чешке. У источној Европи 2019. Украјина је могла да купи БМП-1АК и самоходне артиљеријске јединице (АЦС) 2С1 „Гвоздика“ (Чешка)[74].

У јесен 2020. објављено је о почетку украјинско-турске сарадње у области беспилотне летелице. Украјина је планирала да купи десетине беспилотних летелица од Турске. Међу њима би могло бити неколико производа Баирактар ТБ2. [75]. Осим тога, 2021. би могла да почне изградња ракетних чамаца за украјинску морнарицу, за шта је требало да обезбеди кредит УК. Исте 2021. Украјина је желела да ојача војску артиљеријом. За ово је Министарство одбране планирало набавку чешких самоходних хаубица Дана-М2 калибра 152 мм. Производња опреме је већ почела, а прве самоходне топове требало би да уђу у трупе 2022. године.

⇐ Предыдущая 3 4 5 6 789 10 11 12 Следующая ⇒