Хелпикс

Главная

Контакты

Случайная статья





Questions



 

 

A Street Cat Named Bob by James BowenOriginal text is from open source. All rights to original text is property of the respective publisher and author. Chapter 2 Уличный кот по имени Боб, Джеймс БоуэнПеревод выполнен Сурниной Юлией Александровной. Текст оригинала получен из открытого источника. Все права на оригинал принадлежат соответствующему издательству и автору. Глава 2
Road To Recovery   Путь к выздоровлению
I’d been around cats since I was a child and I felt like I had a pretty good understanding of them. While I was growing up my family had several Siamese and I remember that at one stage we also had a beautiful tortoiseshell cat. My memories of all of them were generally fond ones, but inevitably I suppose the one that stuck most vividly in my mind was the darkest. Я был рядом с кошками с самого детства и чувствовал, что довольно хорошо их понимаю. Пока я рос, в моей семье было несколько сиамских, и я помню, что на одном из этапов у нас была красавица черепахового окраса. Мои воспоминания обо всех них были, как правило, очень приятными, но я неизбежно полагаю, что та, которая застряла наиболее ярко в моем сознании, была самой темной.
I’d grown up in England and Australia and for a while we’d lived in a place called Craigie in Western Australia. While we were there we had a lovely, white fluffy kitten. I can’t remember where we got it from but I have a feeling it might have been from a local farmer. Wherever it had come from, it was a terrible home. For whatever reason it hadn’t been checked out medically before being handed over to us. It turned out the poor little thing was flea-ridden. Хотя я вырос в Англии, некоторое время наша семья жила в местечке Крейги в западной части Австралии. Пока мы там жили, у нас был прекрасный белый пушистый котенок. Я не могу вспомнить, откуда мы его взяли, но у меня такое чувство, что он мог быть от местного фермера. Откуда бы он ни взялся, его родной дом был ужасным местом. По какой-то причине он не был проверен по медицинским показаниям перед тем, как его передали нам. Оказалось, что бедняжка обладает семейством блох.
It hadn’t been immediately apparent. The problem was that because the kitten had such thick white fur the fleas were festering in there and nobody knew. Это не было видно сразу. Проблема была в том, что из-за того, что у котенка был такой густой белый мех, там гноились блохи, и о них никто не знал.
Fleas are parasites, of course. They draw the life out of other creatures to sustain their own. They basically drained this poor kitten of all its blood. By the time we spotted it, it was too late. My mother took it to the vet’s but she was told that it had passed the point of no return. It had all sorts of infections and other problems. It died within a couple of weeks of us getting it. I was five or six at the time and was devastated - as was my mother. Блохи - паразиты, конечно. Они вытягивают жизнь из других существ, чтобы поддерживать свою собственную. В основном они высасывали из этого бедного котенка всю его кровь. К тому времени, как мы заметили это, было уже слишком поздно. Моя мать отвезла его к ветеринару, но ей сказали, что он перешел точку невозврата. У него были всевозможные инфекции и другие проблемы. Он умер через пару недель после того, как мы его взяли. Мне тогда было пять или шесть лет, и я был опустошен, как и моя мать.
I’d thought about the kitten often over the years, usually whenever I saw a white cat. But he had been on my mind a lot this weekend as I’d spent time with the tom. I could tell his coat was in a bad state. It really was threadbare in places. I had an awful feeling that it would suffer the same fate as the white kitten. Я часто думал о котенке на протяжении многих лет, обычно, когда видел белую кошку. Но в эти выходные я много думал о нем, так как проводил время с Томом. Я мог сказать, что его шерсть была в плохом состоянии. В некоторых местах она действительно была изношенной. У меня было ужасное чувство, что он постигнет ту же участь, что и белый котенок.
Sitting in the flat with him that Sunday evening, I made a decision: I wasn’t going to let that happen. I wasn’t going to assume that the care I had given him was going to make him better. I wasn’t going to take anything for granted. Сидя с ним в квартире в то воскресенье вечером, я принял решение: я не собираюсь позволить этому случиться вновь. Я не собирался предполагать, что забота, которую я ему уже оказал, поможет ему почувствовать себя лучше. Я не собирался ничего принимать как должное.
I had to take him to a vet. I knew my makeshift medication wasn’t going to be good enough to heal the wound. But I had no idea what other underlying health issues he might have. I wasn’t going to take the risk of waiting, so I decided to get up early the next morning and take him to the nearest RSPCA centre, down the other end of Seven Sisters Road towards Finsbury Park. Я должен был отвезти его к ветеринару. Я знал, что мои импровизированные лекарства будут недостаточно хороши, чтобы залечить рану. Но я понятия не имел, какие еще проблемы со здоровьем у него могут быть. Я не собирался рисковать и ждать, поэтому решил встать рано утром следующего дня и отвезти его в ближайшее отделение Королевского общества защиты животных у Финсбери-парка.
I set my alarm early and got up to give the cat a bowl of mashed biscuits and tuna. It was another grey morning, but I knew I couldn’t use that as an excuse. Я поставил будильник пораньше и встал, чтобы дать коту миску с печеньем и тунцом. Это было еще одно серое утро, но я знал, что не могу использовать это как оправдание.
Given the state of his leg, I knew he wasn’t going to be up to the ninety-minute walk, so I decided to carry him and placed him in a green recycling box. It wasn’t ideal but I couldn’t find anything else. No sooner had we set off than it was clear that he didn’t like it. He kept moving, sticking his paw over the top of the box and attempting to climb out. So eventually I gave up. Учитывая состояние его ноги, я знал, что он не выдержит полуторачасовой прогулки, так что я решил понести его, поместив в зеленую пластиковую коробку для мусора. Это было не идеально, но я больше ничего не мог найти. Не успели мы отправиться в путь, как стало ясно, что ему это не нравится. Он продолжал двигаться, засовывая лапу в верхнюю часть коробки и пытаясь вылезти. Так что в конце концов я сдался.
‘Come on, I’ll carry you,’ I said, picking him up with my spare arm while carrying the recycling box in the other. He was soon scrambling up on to my shoulders where he settled. I let him sit there while I carried the empty box with me all the way to the RSPCA centre. — Ладно, сам тебя понесу, — сказал я, подхватывая кота одной рукой, а в другой продолжая удерживать коробку. Вскоре он забрался ко мне на плечи, где и устроился. Я позволил ему сидеть там, пока я нес пустую коробку с собой до центра Королевского общества защиты животных от жестокого обращения.
Inside the centre, it was like stepping into a scene from hell. It was packed, mostly with dogs and their owners, most of whom seemed to be young teenage blokes with skinhead haircuts and aggressive tattoos. Seventy per cent of the dogs were Staffordshire Bull Terriers that had almost certainly been injured in fights with other dogs, probably for people’s amusement. Едва переступив порог здания, я подумал, что попал в ад. Он был забит, в основном собаками и их владельцами, большинство из которых, похоже, были молодыми парнями-подростками с бритыми головами и агрессивными татуировками. Семьдесят процентов собак были стаффордширскими бультерьерами, получившими травмы в боях с другими собаками, и не исключено, что бои проводились на потеху публике.
People always talk about Britain as a ‘nation of animal lovers’. There wasn’t much love on display here, that was for sure. The way some people treat their pets really disgusts me. Люди всегда говорят о Британии как о "нации любителей животных". Здесь не было много любви, уж наверняка. То, как некоторые люди обращаются со своими питомцами, ничего, кроме отвращения, не вызывает.
The cat sat on my lap or on my shoulder. I could tell he was nervous, and I couldn’t blame him. He was getting snarled at by most of the dogs in the waiting room. One or two were being held tightly on their leashes as they strained to get closer to him. Кот либо сидел у меня на коленях, либо на плече. Я мог сказать, что он нервничал, и я не мог его винить. На него рычало большинство собак в зале ожидания, а одна или две опасно натянули поводки, пытаясь добраться до него.
One by one, the dogs were ushered into the treatment room. Each time the nurse appeared, however, we were disappointed. In the end it took us four and a half hours to be seen. Одну за другой собак проводили в процедурную. Однако каждый раз, когда появлялась медсестра, мы были разочарованы. В конце концов, нам понадобилось четыре с половиной часа прежде, чем показаться доктору.
Eventually, she said, ‘Mr Bowen, the vet will see you now.’ Наконец, она сказала: «Мистер Боуэн, ветеринар готов вас принять».
He was a middle-aged vet. He had that kind of world-weary, seen-it-all expression you see on some people’s faces. Maybe it was all the aggression I’d been surrounded by outside, but I felt on edge with him immediately. Он был ветеринаром средних лет. Он производил впечатление человека многое повидавшего и порядком уставшего от жизни, которое вы видите на лицах некоторых людей. Может, виной вся агрессия, окружающая снаружи, но я сразу же почувствовал, что нахожусь не в своей тарелке.
‘So what seems to be the problem?’ he asked me. — Так в чем же проблема? — спросил он меня.
I knew the guy was only doing his job, but I felt like saying, ‘Well, if I knew that I wouldn’t be here’ but resisted the temptation. Я понимал, что он просто делает свою работу, но едва удержался от того, чтобы не ответить: «Если бы я знал, меня бы здесь не было».
I told him how I’d found the cat in the hallway of my building and pointed out the abscess on the back of his leg. Я сообщил, что нашел кота в подъезде, и показал гноящуюся рану у него на лапе.
‘OK, let’s have a quick look at him,’ he said. — Давайте его осмотрим, — вздохнул ветеринар.
He could tell the cat was in pain and gave him a small dose of diazepam to help relieve it. He then explained that he was going to issue a prescription for a two-week course of cat-strength amoxicillin. Он мог сказать, что коту больно, и поэтому дал ему небольшую дозу диазепама (слабое обезболивающее), чтобы помочь облегчить боль. Затем он объяснил, что собирается выписать рецепт на двухнедельный курс антибиотика амоксициллина.
‘Come back and see me again if things haven’t improved in a fortnight,’ he said. — Если через две недели его состояние не улучшится, жду вас в своем кабинете, — заключил он.
I thought I’d take the opportunity and ask about fleas. He had a quick look around his coat but said he could find nothing. Я подумал, что воспользуюсь возможностью и спрошу о блохах. Он мельком осмотрел кота, но никаких насекомых не нашел.
‘But it’s probably worth you giving him some tablets for that. It can be a problem in young cats,’ he said. — И все же, думаю, будет полезно подавать ему лекарство от блох. Молодые коты часто цепляют всяких паразитов, — заметил он.
Again, I resisted the temptation to tell him that I knew that. I watched as he wrote a prescription out for that as well. Опять же, я сопротивлялся искушению сказать ему, что знаю это. Но вместо этого молча дождался, пока он выпишет рецепт.
To his credit, he also checked to see if the tom was microchipped. He wasn’t, which again suggested to me he was a street cat. К его чести, он также проверил, нет ли на коте микрочипа. И ничего не нашел, что в очередной раз подтвердило мою версию насчет уличного прошлого моего нового соседа.
‘You should get that done when you have a chance,’ he said. ‘I think he should also be neutered quite soon as well,’ he added, handing me a brochure and a form advertising a free neutering scheme for strays. Given the way he tore around the house and was so boisterous with me I nodded in agreement with his diagnosis. ‘I think that’s a good idea,’ I smiled, expecting him to at least ask a follow-up ‘why?’ — Вам следует при первой же возможности установить коту микрочип, — сказал он. — И как можно скорее его стерилизовать, — добавил он, протягивая мне брошюру и форму, рекламирующую бесплатную кастрацию бездомных животных. Учитывая то, как он царапался и был шумел вокруг меня, я кивнул в согласии с его диагнозом. — Думаю, это хорошая идея, — улыбнулся я, ожидая, что он хотя бы спросит, ‘почему?’
But the vet didn’t seem interested. He was only concerned with tapping his notes into a computer screen and printing off the prescription. Но ветеринар, кажется, уже забыл о нашем существовании. Он с отрешенным видом забивал информацию в компьютер и распечатывал рецепты.
We were obviously on a production line that needed to be processed and pushed out the door ready for the next patient to come in. It wasn’t his fault – it was the system. Мы с котом были для ветеринара лишь очередной деталью на конвейере, которую нужно было обработать и выставить за дверь, освобождая место для следующего пациента. Что ж, это не его вина, так работает система.
Within a few minutes we were finished. Leaving the vet’s surgery, I went up to the counter at the dispensary and handed over the prescription. Через несколько минут мы закончили. Выйдя из кабинета, я направился с рецептами к пункту выдачи лекарств.
The white-coated lady there was a bit friendlier. Стоявшая за прилавком дама в белом халате была чуть более приветливой.
‘He’s a lovely-looking fellow,’ she said. ‘My mum had a ginger tom once. Best companion she ever had. Amazing temperament. Used to sit there at her feet watching the world go by. A bomb could have gone off and he wouldn’t have left her.’ — Какой красавец! — сказала она. — У моей мамы как-то жил рыжий кот. Лучший друг из всех, кто у нее когда-либо был. Потрясающий темперамент. Сидел у ее ног и флегматично смотрел, как меняется мир. Даже если бы бомба рядом взорвалась, он бы ее не бросил.
She punched in the details to the till and produced a bill. Просмотрев рецепты, она выписала чек.
‘That will be twenty-two pounds please, love,’ she said. — С тебя двадцать два фунта, милый, — сказала она.
My heart sank. У меня внутри все похолодело.
‘Twenty-two pounds! Really,’ I said. I had just over thirty pounds in the whole world at that point.⠀ — Двадцать два фунта! Да ладно! — воскликнул я. На тот момент все мое состояние ограничивалось тридцатью фунтами.
‘Afraid so, love,’ the nurse said, looking sympathetic but implacable at the same time. — Боюсь, что так, милый, — сказала медсестра. Она нам сочувствовала, но заниматься благотворительностью не собиралась.
I handed over the thirty pounds in cash and took the change. Я сдал тридцать фунтов наличными и взял сдачу.
It was a lot of money for me. A day’s wages. But I knew I had no option: I couldn’t let my new friend down. Для меня это были большие деньги. Дневная зарплата. Но я знал, что у меня нет выбора: я не мог подвести своего нового друга.
‘Looks like we’re stuck with each other for the next fortnight,’ I said to the tom as we headed out of the door and began the long walk back to the flat. — Похоже, мы застряли друг с другом на следующие две недели, — сказал я Тому, когда мы вышли из здания и начали длительную прогулку обратно.
It was the truth. There was no way I was going to get rid of the cat for at least a fortnight, not until he completed his course of medicine. No one else was going to make sure he took his tablets and I couldn’t let him out on the streets in case he picked up an infection. Это была правда. Я никак не мог избавиться от кота, по крайней мере, на две недели, пока он не закончит курс лечения. Никто больше не собирался следить за тем, как он принимает свои таблетки, и я не мог выпустить его на улицу в случае, если он подхватит инфекцию.
I don’t know why, but the responsibility of having him to look after galvanised me a little bit. I felt like I had an extra purpose in my life, something positive to do for someone - or something - other than myself. Не знаю почему, но ответственность за то, чтобы присматривать за ним, немного оживила меня. Я чувствовал, что у меня появилась дополнительная цель в жизни, что-то позитивное, что я могу сделать для кого-то — или чего-то — кроме себя.
That afternoon I headed to a local pet store and got him a couple of weeks’ worth of food. I’d been given a sample of scientific formula food at the RSPCA and tried it on him the previous night. He’d liked it so I bought a bag of that. I also got him a supply of cat food. It cost me around nine pounds, which really was the last money I had. В тот день я отправился в местный зоомагазин и купил ему еды на пару недель. В ветеринарном центре мне выдали образец разработанного учеными корма, кот его одобрил, поэтому я купил целый пакет, дополнив им набор обычных консервов. На это ушло почти девять фунтов, после чего я остался практически без денег.
That night I had to leave him on his own and head to Covent Garden with my guitar. I now had two mouths to feed. Той ночью мне пришлось оставить его одного и отправиться в Ковент-Гарден с моей гитарой. Теперь я должен был кормить нас обоих.
Over the course of the next few days, as I nursed him back to health, I got to know him a little better. By now I’d given him a name: Bob. I got the idea while watching a DVD of one of my old favourite TV series, Twin Peaks. There was a character in that called Killer Bob. He was actually schizophrenic, a kind of Jekyll and Hyde character. Part of the time he would be a normal, sane guy, the next he would be kind of crazy and out of control. The tom was a bit like that. When he was happy and content you couldn’t have wished to see a calmer, kinder cat. But when the mood took him he could be an absolute maniac, charging around the flat. I was talking to my friend Belle one night when it dawned on me. В течение следующих нескольких дней, когда я ухаживал за ним, я узнал его немного лучше. К этому времени я дал ему имя: Боб. Идея пришла мне в голову во время просмотра DVD одного из моих старых любимых сериалов «Твин Пикс». Там был персонаж, которого звали Убийца Боб. Он был шизофреником с раздвоением личности в духе доктора Джекилла и мистера Хайда. Большую часть времени он вел себя абсолютно нормально, но в следующий миг мог потерять над собой контроль и начать творить всякие безумства. Мой кот чем-то его напоминал. В довольном и счастливом состоянии он был образцом спокойствия и благодушия. Но если вдруг у него портилось настроение, он сходил с ума и начинал метаться по квартире. Как-то вечером я разговаривал с Бэлль, и меня внезапно осенило.
‘He’s a bit like Killer Bob in Twin Peaks,’ I said, drawing a blank look from her. — Он похож на Убийцу Боба из «Твин Пикс»! — воскликнул я, получив в ответ непонимающий взгляд.
But it didn’t matter. Bob it was. Но это было уже неважно. Кот обрел свое имя.
It was pretty clear to me now that Bob must have lived outdoors. When it came to toilet time, he absolutely refused to go in the litter tray that I’d bought for him. Instead I had to take him downstairs and let him do his business in the gardens that surrounded the flats. He’d dash off into a bit of overgrowth and do whatever was needed then scratch up the ground to cover up the evidence. К тому времени я окончательно убедился, что раньше Боб жил на улице. Когда ему требовалось сходить в туалет, он наотрез отказывался пользоваться лотком, который я для него купил. Вместо этого приходилось выносить его на улицу, чтобы он мог уединиться в кустах рядом с домом. Кот бросался в заросли и там справлял нужду, после чего тщательно закапывал следы преступления.
Watching him going through his ritual one morning, I wondered whether he’d belonged to travellers. There were quite a few of them around the Tottenham area. In fact, there was a camp of them on some land near my block of flats. Maybe he’d been part of a travelling family and had somehow got left behind when they moved on. He was definitely not a house cat, that much I knew now. Наблюдая за тем, как он однажды утром проводил свой ритуал, я задался вопросом, принадлежал ли он путешественникам (цыганам). Их было довольно много в районе Тоттенхэма. Более того, неподалеку от моего дома находилось целое временное поселение цыган. Может быть, он был частью путешествующей семьи и каким-то образом отстал от них, когда они в очередной раз переезжали. В любом случае, домашним котом в классическом смысле он точно никогда не был.
There was no doubt that he was forming an affection for me. As, indeed, I was for him. Зато с каждым днем он все крепче привязывался ко мне. А я к нему.
At first he had been affectionate, but still a bit wary of me. But as the days passed he became more and more confident - and friendly. He could still be very boisterous and even aggressive at times. But by now I knew that was down to the fact that he needed to be neutered. Поначалу кот держался настороженно, но с каждым днем становился все более уверенным и дружелюбным. Конечно, изредка он мог и оцарапать, да и приступы безумия никто не отменял, но теперь я знал, что эту проблему решит кастрация.
Our life settled into a bit of a routine. I’d leave Bob in the flat in the morning and head to Covent Garden where I’d play until I got enough cash. When I got home he’d be waiting for me at the front door. He would then follow me to the sofa in the front room and watch telly with me. Наша жизнь переросла в рутину. Утром я оставлял Боба в квартире и направлялся в Ковент Гарден, где играл до тех пор, пока не получал достаточно наличных. Когда я возвращался домой, он ждал меня у входной двери. Затем он шел за мной к дивану в передней комнате и смотрел со мной телевизор.
By now I was beginning to realise what a smart cat he was. I could see that he understood everything I was saying to him. К этому моменту я уже начал понимать, какой умный кот мне достался. Он явно понимал все, что я ему говорил.
When I patted the sofa and invited him to come and sit next to me he did. He also knew what I meant when I told him it was time for him to have his meds. Each time he would look at me as if to say ‘Do I have to?’ But he wouldn’t struggle while I put tablets in his mouth and rubbed his throat gently until he swallowed it. Most cats would go mad if you try to open their mouths. But he already trusted me. Когда я хлопал по дивану и приглашал его посидеть со мной, он всегда устраивался рядом. Боб также понимал, когда я говорил, что пора принимать лекарства. Правда, каждый раз смотрел он на меня так, будто хотел сказать: «А это обязательно?» К счастью, больше он никак недовольство не демонстрировал и покорно терпел, пока я клал таблетки ему в рот и аккуратно щекотал горло, чтобы он их проглотил. Большинство кошек попытаются отгрызть вам руку, если вы вздумаете запихнуть что-нибудь им в пасть. Но Боб мне доверял.
It was around that point I began to realise there was something rather special about him. I’d certainly never encountered a cat quite like Bob. Примерно в тот момент я начал понимать, что в нем есть что-то особенное. Никогда прежде я не встречал кота, похожего на Боба.
He wasn’t perfect, by any means. He knew where the food lived and would regularly crash around the kitchen, knocking over pots and pans as he searched for food. The cupboards and fridge door already bore scratch marks from where he’d been frantically trying to get access to something tasty to eat. Он не был идеален, ни в коем случае. Он знал, где хранится еда, и совершал регулярные набеги на кухню, опрокидывая кастрюли и сковородки в ее поисках. Поскольку упорства ему было не занимать, дверцы шкафов и холодильника вскоре украсили царапины от острых когтей — ради лакомства Боб не отступал ни перед какими преградами.
To be fair to him, he listened if I said no. Но стоит отдать ему должное, он понимал значение слова «нет».
All I had to do was say, ‘No, get away from there, Bob,’ and he’d slink off. Again it showed how intelligent he was. And again it raised all sorts of questions about his background. Would a feral or a street cat pay attention to what a human told them in that way? I doubted it. Мне достаточно было сказать ему: «Нет, уходи оттуда, Боб» — и он уходил. Это в очередной раз доказывало, что он является умным. И это порождало новые вопросы о его прошлом. Разве дикий или уличный кот будет слушать, что говорит ему человек? Я в этом сомневался…
I really enjoyed Bob’s company but I knew I had to be careful. I couldn’t form too strong a friendship because sooner or later he would want to return to the streets. He wasn’t the sort of cat that was going to enjoy being cooped up permanently. He wasn’t a house cat. Мне очень понравилась компания Боба, но я знал, что должен быть осторожен. Я не хотел сформировать слишком крепкую дружбу, поскольку знал: рано или поздно он захочет уйти. Боб не был похож на кота, которому нравится, что с ним все время носятся. Другими словами, он не был похож на домашнего кота.
For the short term, however, I was his guardian and I was determined to try and fulfill that role to the best of my ability. Но пока я назначил себя его опекуном, я был решительно настроен сделать все от меня зависящее.
I knew I needed to do all I could to prepare him for his return to the streets, so one morning I filled in the form the RSPCA vet had given me for the free neutering service. I stuck it in the post and, to my mild amazement, got a reply within a couple of days. The letter contained a certificate entitling us to a free neutering. Я знал, что мне нужно было сделать все возможное, чтобы подготовить его к возвращению на улицу, поэтому однажды утром я заполнил форму, которую ветеринар из центра дал мне для бесплатной кастрации. Потом сунул его в почтовый ящик и всего через пару дней — признаюсь, я был приятно удивлен, — получил ответное письмо. Оно содержало сертификат, дающий право на бесплатную операцию.
The next morning I took Bob down to do his business outside again. The litter trays I’d bought him remained unsoiled and unused. He just didn’t like them. На следующее утро я, как обычно, вывел Боба на прогулку — его лоток по-прежнему оставался девственно-чистым. Он просто напросто ему не нравился.
He headed for the same spot in the bushes adjoining the neighboring houses. It seemed to be a favorite area for some reason. I suspected it was something to do with him marking his territory, something I’d read about in a science article somewhere. Он направился в то же самое место в кустах, примыкающих к соседним домам. По какой-то причине это оказалось любимым местом. Я подозревал, что это как-то связано с тем, что он пометил свою территорию, о чем я читал в какой-то научной статье.
As usual, he was in there for a minute or two then spent some time afterwards clearing up after him. The cleanliness and tidiness of cats never ceases to amaze me. Why was it so important to them? Несколько минут он потратил непосредственно на сам процесс, потом какое-то время уничтожал улики. Меня никогда не уставали поражать опрятность и чистоплотность кошек. Почему для них это так важно?
He had satisfied himself that everything was right and was making his way out when he suddenly froze and tensed up, as if he’d seen something. I was about to go over to see what was bothering him when it became quite obvious what it was. Убедившись, что все в порядке, Боб устремился было ко мне, как вдруг замер и заметно напрягся, словно увидел что-то. Я собирался пойти посмотреть, что его беспокоит, когда стало совершенно очевидно, что это.
All of a sudden, Bob lunged forward at lightning speed. It really did all happen in a blur. Before I knew it, Bob had grabbed at something in the grass near the hedge. I moved in to take a closer look and saw that it was a little grey mouse, no more than three inches long. Внезапно Боб бросился вперёд с молниеносной скоростью. Он бежал так быстро, что на какое-то время превратился в расплывчатое пятно. Прежде чем я успел опомниться, он схватил что-то в траве возле изгороди. Подойдя поближе, я увидел, что кот зажал в лапах маленькую серую мышку, длиной не более трёх дюймов.
The little fellow had clearly been trying to scurry past him but hadn’t stood a chance. Bob had pounced with lightning speed and precision and now had the creature clamped between his teeth. It wasn’t the prettiest of sights. The mouse’s legs were thrashing around and Bob was carefully repositioning its body in his teeth so that he could finish off the mouse. It wasn’t long before the inevitable happened and the little creature gave up the fight. It was at that point that Bob released it from his mouth and laid it on the ground. Маленький мышонок явно пытался проскользнуть мимо него, но у него не было ни единого шанса. Боб набросился на него с молниеносной скоростью и точностью, и теперь существо было зажато между его зубами. Это было не самое приятное зрелище. Мышиные лапки болтались из стороны в сторону, пока Боб осторожно перемещал зверька в пасти, чтобы окончательно его придушить. Вскоре случилось неизбежное: маленькое создание испустило дух. А Боб разжал челюсти и опустил его на землю.
I knew what was likely to happen next but I didn’t want Bob to eat it. Я знал, что может случиться дальше, но не хотел, чтобы Боб его съел.
Mice were notorious breeding grounds for disease. So I knelt down and attempted to pick up his prey. He wasn’t too happy about it and made a little noise that was part growl and part hiss. He then picked the mouse up again. Мыши были пресловутыми рассадниками болезней. Поэтому я встал на колени и попытался забрать его добычу. Он не очень обрадовался этому и издал небольшой шум, который был отчасти рычанием и отчасти шипением. Затем он снова поднял мышь.
‘Give it to me Bob,’ I said, refusing to back down. ‘Give it to me.’ — Отдай ее мне, Боб, — сказал я, не собираясь уступать коту. — Отдай ее мне.
He really wasn’t too keen and this time gave me a look as if to say: ‘Why should I?’ Бобу мое предложение не слишком понравилось. «Зачем это?» — читалось в его глазах.
I fished around in my coat and found a nibble, offering him a trade. ‘Take this instead, Bob, it will be much better for you.’ Порывшись по карманам пальто, я достал кусок крекера и протянул коту в обмен на мышь: — Поверь мне, Боб, для тебя это гораздо полезнее.
He still wasn’t convinced but after a few more moments the stand-off came to a halt and he gave in. As soon as he stepped away from the mouse, I picked it up by its tail and disposed of it. Хотя мои слова его не убедили, через несколько моментов кот все-таки сдался и выпустил добычу. Едва он отошел от мышки, я осторожно поднял ее за хвост и выкинул в ближайшую урну.
It was another reminder of what, to me anyway, is one of the many fascinating things about cats: they are lethal predators by nature. A lot of people don’t like to think of their cute little kitty as a mass murderer, but that’s what cats are, given half a chance. Эпизод с грызуном напомнил о еще одном замечательном, как по мне, факте: кошки — довольно смертоносные хищники. Многие люди не любят думать о своем милом маленьком котёнке, как о прирожденном убийце, но тут уже ничего не поделаешь – им только дай волю!
In some parts of the world, including Australia, they have strict rules on cats being let out at night because of the carnage they cause in the local bird and rodent population. Во многих странах, например в Австралии, закон запрещает кошкам гулять по ночам из-за урона, который они наносят популяции местных птиц и грызунов.
Bob had proven the point. His coolness, his speed and his skill as a killer was amazing to behold. He knew exactly what to do and how to do it. Боб доказал свою правоту. Его хладнокровие, скорость и мастерство убийцы были поразительны. Он точно знал, что и как делать.
It set me thinking again about the life he must have led before he had arrived in the hallway of the block of flats. Это заставило меня снова задуматься о жизни, которую он вел до того, как прибыл в коридор многоквартирного дома.
What sort of existence had it been? Where had he lived and how had he survived? Had he relied on finding and eating prey like this every day? Had he been raised in a domestic environment or had he always lived off the land like this? How had he become the cat he was today? I would love to have known. I was sure my street cat friend had a tale or two to tell. Что он делал ради выживания? Где он жил и как выжил? Изо дня в день полагался исключительно на свой охотничий талант? Воспитан ли он в домашней обстановке или он всегда жил за пределами подобного? Как он стал тем котом, которым являлся сегодня? Я бы с радостью узнал. Готов поручиться, уличному другу было что рассказать.
In many ways, this was something else that Bob and I had in common. Во многом это было что-то общее между мной и Бобом.
Ever since I’d ended up living rough on the streets, people had wondered about my past life. How had I landed myself in this position, they’d ask me? С тех пор, как я оказался на улице, люди начали интересоваться моим прошлым. Как я оказался в таком положении? — спрашивали они.
Some did it professionally, of course. I’d spoken to dozens of social workers, psychologists and even police officers who’d quizzed me about how I’d ended up living on the streets. But a lot of ordinary people would ask me about it too. Некоторых, конечно, вынуждала профессия. Мне довелось пообщаться с дюжиной социальных работников, психологов и даже полицейских, и все они стремились выяснить, как я оказался на улице. Хотя обычных людей ответ на этот вопрос тоже интересовал.
I don’t know why, but people seem to be fascinated to learn how some members of society fall through the cracks. I think it’s partly that feeling that ‘there for the grace of God go I’, that it could happen to anyone. But I think it also makes people feel better about their own lives. It makes them think, ‘Well, I may think my life is bad, but it could be worse, I could be that poor sod.’ Не знаю почему, но люди, похоже, увлечены историями о том, как некоторые члены общества проваливаются в трещину. Думаю, отчасти им нравится вздыхать с облегчением: «Меня-то, слава богу, такая судьба миновала», ведь не повезти может каждому. И в то же время моя история заставляет их по-другому взглянуть на свою жизнь: «Конечно, не все в ней идеально, но я мог бы оказаться на месте этого бедняги!»
The answer to how people like me end up on the streets is always different, of course. But there are usually some similarities. Often drugs and alcohol play a big part in the story. But in an awful lot of instances, the road that led them to living on the streets stretches all the way back to their childhoods and their relationship with their family. That was certainly the way it was for me. Ответ на вопрос о том, как такие люди, как я, оказываются на улице, конечно же, всегда разный. Но обычно есть некоторое сходство. Часто наркотики и алкоголь играют большую роль в истории. Но во многих случаях дорога, которая привела их к жизни на улице, простирается до самого детства и до взаимоотношений с семьей. Для меня это, безусловно, было именно так.
I lived quite a rootless childhood, mainly because I spent it travelling between the UK and Australia. Первые годы моей жизни были довольно беспокойными, и в основном потому, что я постоянно переезжал из Великобритании в Австралию и обратно.
I was born in Surrey but when I was three my family moved to Melbourne. My mother and father had separated by this time. While my father stayed in Surrey, my mother had got away from all the aggravation by landing a job selling for Rank Xerox, the photocopying company, in Melbourne. She was really good at it too, she was one of the company’s top saleswomen. Я родился в графстве Суррей, но когда мне исполнилось три года, наша семья перебралась в Мельбурн. К тому времени родители уже развелись. Отец остался в Англии, а мать, стремясь забыть о разочарованиях супружеской жизни, с головой ушла в карьеру, устроившись на работу в компанию по продаже ксероксов «Rank Xerox». Она не ошиблась с выбором профессии и вскоре стала одним из лучших продавцов.
My mother had itchy feet, however, and within about two years we had moved from Melbourne to Western Australia. We stayed there for about three or four years until I was nine or so. Life in Australia was pretty good. Впрочем, на месте ей не сиделось, поэтому через два года мы переехали в Западную Австралию и жили там, пока мне не исполнилось девять. Жизнь в Австралии была довольно хорошей.
We lived in a succession of large bungalows, each of which had vast garden areas at the back. I had all the space a boy could want to play in and explore the world and I loved the Australian landscape. The trouble was that I didn’t have any friends. Мы жили в нескольких больших бунгало, в каждом из которых сзади были обширные садовые участки. В моем распоряжении было столько свободного пространства для игр и приключений, сколько мальчишка мог пожелать. Австралийскую природу я любил. Беда была лишь в том, что у меня совсем не было друзей.
I found it very hard to fit in at school, mainly, I think, because we’d moved a lot. The chances of me settling into life in Australia disappeared when I was nine and we moved back to the UK and to Sussex, near Horsham. Я тяжело сходился с ребятами в школе; наверное, причина в том, что мы часто переезжали. Все надежды «укорениться» в Австралии пошли прахом, и тогда мы вернулись в Великобританию и обосновались в Сассексе близ Хоршема.
I enjoyed being back in England and have some happy memories of that period. I was just getting back into life in the northern hemisphere when we had to move yet again - back to Western Australia, when I was around twelve. В Англии мне понравилось; я сохранил немало счастливых воспоминаний о том времени. Но только я начал привыкать к жизни в Северном полушарии, как мы снова сорвались с места — и опять оказались в Западной Австралии, когда мне было около двенадцати лет.
This time we ended up in a place called Quinn’s Rock. It was there that I think a lot of my problems really began. Because of all this travelling around, we never lived in one house for more than a couple of years. My mother was always buying and selling, moving all the time. I never had a family home and never grew up in one place. We were definitely living some kind of gypsy-like existence. На этот раз мы оказались в месте под названием Куинз-Рок. Думаю, там-то мои проблемы и начались. Из-за всех этих переездов мы редко задерживались в одном доме дольше чем на пару лет. Мама постоянно что-то покупала и продавала и все время была в разъездах. Настоящего фамильного гнезда у нас не было, я не успевал привыкнуть ни к одному дому. Мы определённо жили как цыгане.
I’m no psychologist, although I’ve met my fair share of them over the years. There is no doubt in my mind that we moved home way too much, and it was not good for a growing child. It made it very hard for me to become socially adept. At school it was very hard to make friends. I was always trying too hard. I was too eager to impress, which isn’t good when you are a kid. It had the opposite result: I ended up being bullied at every school I went to. It was particularly bad in Quinn’s Rock. Я не психолог, хотя в последние годы мне часто доводилось с ними общаться. Я, наверное, не ошибусь, если скажу, что постоянные переезды ребенку на пользу не идут. Я очень тяжело находил общий язык с людьми. В школе мне было трудно завести друзей. Я всегда слишком старался понравиться окружающим, впечатлить их. Результат был обратный: в каждой школе меня считали слабаком и неудачником, над которым не грех поиздеваться. Но хуже всего было в Куинз-Рок.
I probably stuck out with a British accent and my eager-to-please attitude. I was a sitting target, really. One day they decided to stone me. Literally. Понятно, что я выделялся из толпы со своим британским акцентом и желанием всем угодить. Но я не думал, что это превратит меня в ходячую мишень. Однажды они решили побить меня камнями. В буквальном смысле.
Quinn’s Rock was called Quinn’s Rock for a reason and these kids took advantage of all the nice lumps of limestone that were lying around wherever you looked. I got concussion after being bombarded on the way home from school. Куинз-Рок не просто так назвали Куинз-Рок, и местные дети прекрасно знали, как применить валяющиеся то тут, то там куски известняка. Как-то раз по пути из школы я попал под настоящий камнепад и заработал сотрясение мозга.
Things weren’t helped by the fact that I didn’t get on at all with my stepfather at the time, a guy called Nick. In my teenage opinion, he was a prick - and that was what I called him. Nick the Prick. My mother had met him when she joined the police back in Horsham and he had come with her out to Australia. Напряженные отношения с отчимом, которого звали Ник, тоже не способствовали улучшению ситуации. На мой подростковый взгляд, он был настоящим придурком. И я не стеснялся ему об этом говорить. Ник Придурок. Мама встретилась с ним, когда начала работать в полиции Хоршема, а потом он перебрался вместе с нами в Австралию.
We continued living this same nomadic existence throughout my early teens. It was usually connected to my mother’s many business ventures. She was a very successful woman. At one point she started doing telemarketing training videos. That did quite well for a while. Then she set up a woman’s magazine called City Woman, which didn’t do so well. Первые годы после переезда мы продолжали вести прежний скитальческий образ жизни. Обычно это было связано с маминой работой. Она была очень успешной женщиной. В какой-то момент она начала делать обучающие видео по телемаркетингу. И некоторое время все шло хорошо. Потом она основала журнал «City Woman», но тут удача вдруг перестала ей улыбаться.
Sometimes we’d have plenty of money and other times we’d be strapped for cash. But that never lasted for long; she was a proper entrepreneur. Иногда у нас было полно денег, иногда не хватало даже на самое необходимое. Но такие периоды никогда не затягивались надолго — мама была настоящим предпринимателем.
By the time I was in my mid-teens I’d pretty much quit school. I left because I was just sick to death of the bullying I encountered there. I didn’t get along with Nick either. And I was very independent-minded. В возрасте средних лет я почти перестал ходить в школу. Я ушёл, потому что меня просто тошнило от издевательств, с которыми я там столкнулся. С Ником отношения лучше не стали. А еще я был очень независимым.
I became a tear away, a wild kid who was always out late, always defying my mother and generally thumbing his nose at authority, no matter what form it took. It wasn’t surprising that I had soon developed a knack for getting myself into trouble, something I have never quite shaken off. Я стал сорвиголовой, диким ребёнком, который всегда гулял допоздна, всегда бросал вызов моей матери и в большинстве случаев показывал неуважение, неважно, в какой форме это было. Неудивительно, что вскоре у меня развилась способность втягивать себя в неприятности. Собственно, я до сих пор не до конца избавился от этой привычки.
Predictably, I got into drugs, at first sniffing glue, probably to escape from reality. I didn’t get addicted to it. I only did it a couple of times after seeing another kid doing it. But it was the start of the process. С учетом всего вышесказанного, вряд ли кому-то покажется


  

© helpiks.su При использовании или копировании материалов прямая ссылка на сайт обязательна.