ИНФЕКТИВНЕ БОЛЕСТИ

ЗДРАВЉЕ. БОЛЕСТИ

У ЗДРАВОМ ТЕЛУ ЗДРАВ ДУХ

Имам 21 годину, здрав сам, бавим се спортом. Испунио сам норме за прву категорју у пливању. Понекад се моји пријатели шале на мој рачун говорећи да сам здрав као дрен и да пливам као риба.

Данас је тешко поверовати да сам пре десет година био слабо, болешаиво дете. У рањом детињству сам преболео скоро све дечије болести.

Кад сам имао две године добио сам мрасе, затим упалу плућа. У четвртој години дуто и тешко мучио ме је велики (магарећи) кашаљ. Затим сам се инфицирао и добио заушњаке.

После заразних болести долазиле су непрелазне и тако редом једна болест смењивала другу. Кад сам имао пет година " успео" сам да сломим десну руку и ишчашим ногу у колену. Морао сам дуго да лежим јер се претпостављало да сам осим прелома и уганућа добио и потрес мозга. Добро се сећам како ми је сломлена рука била подвезена широким аавојем и да сам себе замишљао водником раненим на бојном пољу. Одлично сам извежбао леву руку и да ми је десна остала у гипсу још дуже постао бих, вероватно, левак и такав остао за цео живот.

Пошто сам био стално болестан ретко сам излазио из куће, па сам био блед и нисам имао добар апетит. Из бојазни да не будем малокрван. моји су ми родители давали хематоген, рибљи зејтин, витамине и чај од различитог лековитог биља. Нисам се противио узимању лекова и нисам се бојао људи у белим мантилима јер сам навикао на њих од малих ногу. Они су увек били поред мене. Дозвољавао сам им, са пуно поверења, да ми дају инјекције и да ме вакцинишу и чудио сам се кад би се моји вршњаци драли на сав глас угледавши медицинску сестру са шприцом у једној руци и пакетом вате у другој.

Кад сам год био болестан никад ме нису водили у болницу већ сам увек лежао код куће пошто су моји родитељи, а и сви моји рођаци, били лекари. То нам је била породична професија. Мој дед је био рендгенолог, а бака бабица, моја мама - зубни лекар, а отац хирург. Једна моја тетка била педијатар, а друга специјалиста за унутрашње болести. Међу нашим рођацима и познаницима има психијатара. дерматолога, гинеколога, кардиолога и отоларинголога. Сви наши рођаци и познаници навикли су да сам ја стално болестан, па им је прво питања, кад би се год видели, било: " Како је Андрјуша са здрављем? '’ или " Од чега ја сад наш Андрјуша болестан? " Не сећам се ни једног дана кад нисам измерио температуру пре спавања или да ми нису дали термометар чим бих се пробудио. Увече сам обично имао повишену температуру, а изјутра испод нормалне. Нисам боловао од ангине, нити сам имео хрониично запаљење крајника, али су ми они били отечени и загнојени, те сам сваког јутра најпре испирао грло и тек после јео гриз. Знао сам да се грло мора испирати зато да не би прогутао заједно са храном стршне микробе и бациле које сам једанпут видео испод микроскопа у лабораторији мог стрица. После испирања пио сам лек који се узима наште срца, а после доручка лек који се узима само посље јела. Моја ујна, дечији лекар, стално је водила рачуна о мојој јетри, желуцу и бубрезима. Редовно су ми вршили различите анализе, узимали електрокардиограме срца, флуорографисали плућа. Једном речи, био сам објекат за стална посматрања и испитивања. Био сан заморче.

Тако је било све до моје седме године, када је са доласком татиног синовца настао нагли преокрет у мом животу. Он је био на постдипломским студијама на Медицинском факултету и спремао је тезу " О утицају физичке културе и спорта на организам човека". Он је стално понављао изреку: " У здравом телу је здрав дух" или како је често говорио на латинском " Меns sana согроге sаnо’’. Рекао ми је дa треба челичити свој организам. Сваког јутра уместо термометра треба правити јутарњу гимнастику, уместо испирања грла, прање до појаса хладном водом, што више свежег ваздуха и што мање лекова и стално бављење спортом. Има веђ десет година како ја не знам шта значи бити болестан. Већ три године студирам математику. Ја сам први изневерио породичну традицију.

ВЛАДА СЕ РАЗБОЛЕО

Олга: Здраво, Ђорђе. Дошли смо да се распитамо како је

Влада. Да ли му је већ боље?

Ђорђе: Није, осећа је врло ржаво. Горе него јуче. Ноћас је имао високу температуру - тридесет девет са осам. Био је скоро без свести. Мислио сам већ да позовем хитну помоћ.

Олга: Да ли је Влада јуче ишао лекару?

Ђорђе: Није. Нисам успео да га наговорим. Он ме је

уверавао да је то само мали назеб. Узео је аспирин, али му

то нимало није помогло.

Ана: Влада не воли да се лечи. Кад је год био болестан, никад није тражио поштеду лекара, увек је долазио на часове без обзира на кашаљ, температуру или главобољу.

Олга: Спава ли?

Ђорђе: Лежи, ја му нисам дао да устане. Јутрос ја имао 38, 4. Чекамо лекара.

Ана: Шта му је? Ваљда грип, а можда и запаљење плућа. Кад смо се јуче враћали већ смо

приметили да му није добро. Није му се причало. Видело се да га нешто боли, али је он

ћутас.

Олта: Шта ћемо с нашим повратком у Кијев? Кроз неколико дана треба да путујемо. (Звони лекар).

Лекар: Где је болесник?

Ђорђе: Изволите у собу.

Лекар: Добар дан. Шта је? На шта се жалите?

Ђорђе: Знате, докторе, њему се увек чини да де здрав, чак и онда кад има температуру

преко 39 степени.

Лекар: Да ли сте мерили температуру? Каква му да била температура јутрос?

Ђорђе: 38, 4.

Лекар: Свуците, молим, пиџаму. Треба да вас_прегледам. (Лекар вади стетоскоп).

Легните на леђа. Срце вам је у реду. Пулс је убрзан због ватре. Да ли вас боли стомак?

Влада: Не, не боли.

Лекар: Столица у реду?

Влада: Јесте.

Лекар: Седните, молим вас. Да ли вас боле леђа?

Влада: Да. Осећам болове у целом телу. Имам грозницу и боли ме глава.

Лекар: Плућа су у реду. Да видим грло. Отворите шире уста. Имате ангину.

Влада: Али ја морам устати.

Лекар: Ни говора. Морате лежати.

Влада: А, то никако.

Лекар: С тим се не сме шалити. Морате поступити онако како

вам ја кажем. Останите у кревету три дана и све ће цроћи. Добићете три инјекције пеницилина. Ево вам рецепта. Витамине ћете узимати 3 пута на дан по 2 пилуле.

А ове прашкове узимајте свака три сата. Преписаћу вам капљице за испиране грла. Грло треба испирати свака два сата, и то десет капи растворити у пола чаше воде. Сестра ће вам дати инјекцију још данас.

Влада: Да ли ћу се боље осећати после инјекције?

Лекар: После инјекције температура мора пасти; престаће главобоља и грозница. Да вам

дам поштеду?

Влада: Не треба, хвала. Сад имам распуст. Кад могу устати?

Лекар: Најраније кроз три-четири дана. Ако не наступи побољшање, позовите ме поново.

А сад до виђења.

Влада: До виђења, докторе. Хвала вам.

Ђорђе: Владо, идем у апотеку да купим лекове.

У АПОТЕЦИ

Ђорђе: Дајте ми, молим вас, лекове према овим рецептима.

Апотекарка: Платите на благајни 3 динара за таблете, а овај

рецепт предајте у рецептуртно одељене.

Ђорђе: Реците ми, молим вас, када ће лек бити готов?

Апотекарка: Лек за испирање грла добићете одмах, прашкови

ће бити готови за 15-20 минута. Можете причекати.

Ђорђе: Хвала, причекаћу.

Ксенија: 0, Ђорђе, добар дан. Шта ћеш у апотеци?

Ђорђе: Здраво, Ксенија. Ето седим и чекам лек. Влада нам се разболео, има ангину.

А зашто си ти дошла?

Ксенија: Дошла сам по киселу воду за тату, Знаш да он пати од стомака.

Мама ми је рекла да купим још и јод, вату и неке таблете. Наша домаћа апотека већ се

потпуно испразнила.

Ђорђе : Добро што си ме подсетила и код нас већ давно нема јода. Узеђу још

амонијака и валеријанске каплице.

Апотекарка: Ко чека прашкове? Ево их, изволите.

Ксенија: Баш је добро, ићи ћемо заједно. Могу ли да посетим болесника?

Ђорђе: Наравно, биће му драго.

У ПОЛИКЛИНИЦИ

регистратури испред шалтера:

Болесник: Реците ми, молим вас, да ли може да ме прими лекар за унутрашне болести?

Службеница: Где станујете?

Болесник: Улица Космонаута 33, стан 57.

Службеница: Ваш рејонски лекар ради данас поподне. Ево вам број за 15, 45.

Болесник: Тако касно. Можда би се могло нешто раније?

Службеница: Ако имате температуру можете ићи одмах код дежурног лекара.

Болесник: Не, ја немам температуру, ићи ћу свом лекару. Реците ми, молим, у којој

соби он прима?

Службеница: У соби број седам на првом спрату. Само пазите,

молим вас, да не закасните, иначе ћете бити последни на реду.

Болесник: Добро. Кажите још, молим, могу ли добити број и код зубара?

Службеница: Изволите за 12. 35. Хоћете ли?

Болесник: Свакако. Имам срећу, то је тачно кроз десет минута. Велика вам хвала.

Службеница: Причекајте, треба да нађем ваш картон.

КОД ЗУБАРА

Болесник 1: Ко је последњи на реду код лекарке Иванове?

Болесник 2: Који број имате?

Болесник 1 Број 5.

Болесник 3: Број 6 имам ја. Дакле, сад сте ви на реду.

У соби лекара:

Болесник: Добар дан.

Лекар: Како се презивате?

Болесник: Алексејев.

Лекар: Седите на столицу. Који вас зуб боли?

Болесник: Не боли ме зуб, али ми је из горњег десног кутњака испала пломба.

Лекар: Кад су вам пломбирали зуб?

Болесник: Има већ три године, а синоћ сам приметио да је нема.

Лекар: Чини ми се да зуб треба извадити. Уосталом. прво ћемо направити рендгенски

снимак.

Болесник: Онда могу да идем?

Лекар: Не, молим вас. Сад ћу вам пломбирати зуб. Он има каријес.

Болесник: Хоћете ли ми бушити зуб?

Лекар: Свакако. Али то вас неђе болети. Само седите мирно и отворите добро уста.

Готово. Два сата немојте ни јести ни пити.

Болесник: Хвала вам, докторе.

Лекар: Дођите сутра ујутру. Ево вам број за 9. 20. Немојте заборавити да одете сада у

рендгенолошку лабораторију, она је у приземљу.

Болесник: Хвала вам, и до виђења.

ИНФЕКТИВНЕ БОЛЕСТИ

Захвалујући строгом спровођењу мера у земљи су потпуно ликвидиране такве заразне болести као што су куга, лепра, маларија (жута грозница), велике богиње, које спадају у групу нарочито опасних инфективних болести.

Планска борба против инфективних болести која се спроводи у земљи допринела је наглом смањењу оболења од трбушног тифуса, пегавца, колере, дифтерије, крупа, тетануса, венеричних болести.

Од заразних обољења најчешћа су: заушњаци, мрасе, велики кашаљ, дизентарија, пролив, гепатит, туберкулоза.

ВЕЖБЕ

1. Одговорите на питања.

1. Од чега је боловао Андрија у рањом детињству? 2. Кад

је имао велики кашаљ? 3. Шта му се догодило кад је имао 5 година? 4. Зашто је морао да лежи у кревету? б. 36ог чега је тако лепо извежбао леву руку? 6. Шта су му давали родитељи да не би био малокрван? 7. Зашто је имао рђав апетит? 8. Да ли лежао у болници? 9. Зашто се није бојао инјекција? 10. Шта су били његови родитељи? 11. Какву је температуру имао ујутру, а какву увече? 12. Зашто је испирао грло пре јела?

13. Шта му је помогло да више не болује?

П. Саставите реченице користећи следеће изразе:

изгубити свест (пасти у несвест, онесвестити се): позвати хитну помоћ; повратити се ( доћи себи, освестити се); имати вртоглавицу; лупање срца; мучи га несаница; обићи (посетити) болесника; симптоми тровања; чувати дијету; посећи прст; гноји ми прст; тровање крви;. спасавати дављеника; вештачко дисање; ударити колено; ставити облог (компрес),

Щ. Саставите по једно питање за сваку реченицу.

1. Он има болесно срце. 2. Брата боли зуб. 3. Мој дед није ни од чега боловао. 4. У детињству сам често имао ангину. 5. Моја је другарица ишчашила ногу. 6. Њена нећака болује од жутице. 7. Чини ми се да ме боли јетра. 8. Дечака боле уши. 9. У вашој породици неко је боловао од туберкулозе. 10. Он држи увек строгу дијету, јер пати од жучи. 11. Кијавицу имам врло ретко. 12. Мој брат има отечене крајнике.

1У. Одговорите писмено на следћа питања.

1. У које дане ради ваш рејонски лекар? 2. Кад сте били код зубног лекара? 3. Кад ћете ићи код терапеута? 4. Где се налази рендгенолошки кабинет? 5. Зашто је Нада дошла у апотеку? 6. Када ће лек бити готов? 7. Од чега пати њен отац? 8. Шта Нина треба да купи у апотеци? 9. Колико кошта пакетић вате? 10. За кога је Ђорђе набавио лекове?

V. Саставите реченице са следећим изразима:

живети као бубрег у лоју; бити ван опасности; врти ми се мозак; умрети од страха; умрети од смеха; правити се важан; бити насамарен; вући некога за нос; бити у свакој чорби мирођија.

УI. Саставите причицу на тему о болестима и болесницима.

VШ. Преведите на српскохрватски.

1. Нина, что-то ты сегодня плохо выглядишь. Уж не заболела ли ты? 2. Да, я скверно себя чувствую. Голова болит с самого утра. 3. А температура какая? 4. Утром была нормальная. 5. Ну, а общее самочувствие? Кашель, насморк есть? 6. Ни кашля, ни насморка нет. Вот только знобит и ломит кости. 7. Да ведь это типичная простуда. Где же ты так простудилась? 8. В воскресенье мы целый день катались на лыжах. Я была без куртки, а ветер был сильный. Я очень замерзла. 9. Знаешь, что я тебе посоветую, поезжай сейчас домой, прими аспирин и ложись в постель, а вечером выпей молока с медом. Хорошо бы поставить горчичники. Если завтра не станет лучше, ты вызовешь врача, 10. Ты, кажется, меня убедила. Ладно, поеду домой. 11. После занятий я к тебе заеду. Ну, пока. Поправляйся.

ТЕКСТОМ
ОДА ХУМАНОСТИ

Као текст најпознатијег лекара античке Грчке Хипократа (460-377. пре н. е. ) сачувана је заклетва којом су се лекари пред почетак праксе свечано обавезивали на поштовање лекарске етике. Пре свега, да ће поштовати своје учитеље и да ће своја знања и искуства преносити онима који уче медицину. Затим, да неће вршити побачаје и да ће увек радити само оно што је корисно за здравље болесника. Главни делови заклетве гласе: " Заклињем се да ћу употребити све своје способности и све своје знање да помогнем болесницима, отклањајући све оно што би могло да им шкоди или их упропасти. Никада и никоме нећу давати смртоносне лекове, ма како ме за то молили; никада нећу ни саветовати да се такви лекови употребе.., Свој живот и свој позив чуваћу чисте и свете... У сваку кућу, без разлике чија је, улазићу само с намером да помогнем болеснику, чувајуђи се сваког намерног преступа... ”. Овоме следи заклетва о чувању лекарске тајне.

У старој Грчкој постојала су још нека начела везана за лекарски позив. Од лекара се, рецимо, захтевало да чувају “свежину лица и пуноћу тела, јер прост свет мисли да декар који не изгледа здрав не може добро ни да лечи”. Затим, лекар треба да буде уљудан, племенит и великодушен. Не сме да буде тужан, али ни претерано весео.

ПРВА АПОТЕКА У СРБИЈИ

У Улици 7. јула у Београду, преко пута Саборне цркве а поред старе кафане " Знак питања" која је подигнута још 1825. године у балканском стилу, налазила се кућа од слабог материјала и сличног архитектонског решења као и суседна кафана. У тој кући магистар Матеј Ивановић је 1830. године отворио прву апотеку у Србији у доба владавине кнеза Милоша.

Грађевина није одолела зубу времена али је Фармацеутско друштво Србије, поводом прославе 125-годишнице оснивања те прве апотеке, на зграду подигнуту на том месту поставило 9. априла 1955. године спомен-плочу. На рељефу је представљена кућа у којој је била смештена наша најстарија апотека. Тај рељеф добродошао је намерницима, подсећаући их на изглед зграде у којој је фармација вршила значајну мисију.

Н. Симовић